Зато је план Доналда Трампа о ширењу НАТО-а на Блиски исток унапред осуђен на пропаст, поготову што на то неће пристати ни најзначајнији НАТО савезници, попут Немачке и Француске, а ни арапске земље, сматрају руски експерти.
Амерички председник је изнео предлог о ширењу НАТО-а и на земље Блиског истока у тренутку појачаних тензија у региону и јеку напетости између САД и Ирана, узрокованих убиством иранског генерала Касима Сулејманија у америчком ваздушном нападу на аеродром у Багдаду.
Експерти кажу да би амерички председник желео да своје послове на Блиском истоку обавља рукама свих чланица западне војне Алијансе. Да би то некако оправдао — а да избегне помињање Ирана — посегнуо је за опробаном формулом, рекавши да „Исламска држава представља међународни проблем, с којим треба да се суоче и друге земље, а не само САД“.
Ширење НАТО-а на Блиски исток — супротно статуту
„За почетак, узмимо основне документе НАТО-а. Чињеница је да се јурисдикција НАТО-а не односи на Блиски исток, а једина земља из тог региона која је чланица НАТО-а је Турска, која има озбиљне проблеме са САД. Чињеница да је Трамп говорио о потреби ширења НАТО-а, без спомињања Турске, сугерише да Американци више не сматрају Турску својим упориштем на јужном крилу. Друго, НАТО нема своју доктрину о блискоисточном процесу — све чланице тог Савеза су увек ишле оним путем који су Американци одређивали… Поставља се чисто правно питање — на који онда начин НАТО може да обезбеди своје присуство у том региону? Трамп је раније покушавао да створи такозвани ’арапски НАТО‘, односно да уједини државе, углавном, Персијског залива и да створи антииранску коалицију, али није успео. Отуда се намеће следеће питање: како тачно планира да дејствује у том региону?“, каже за Спутњик Станислав Тарасов, директор Информационо-аналитичког центра „Блиски исток-Кавказ“.
Највероватније се, сматра Тарасов, овде ради о јачању снага коалиције у том региону, пре свега у самом Ираку.
„Сама чињеница да је ирачки Парламент тражио повлачење страних трупа, а пре свих — америчких са своје територије, указује да Американци трпе морални и политички крах у том региону, јер шиитске снаге које су 2003. године они довели на власт у Багдаду данас захтевају протеривање Американаца са ове територије“, истиче експерт.
Крах Америке на Блиском истоку
Америчка политика на Блиском истоку, укључујући дугорочно присуство америчких трупа у региону, као и бројне војне операције које често укључују жртве међу цивилним становништвом, чини стварање војног блока, на чијем би челу биле САД, проблематичним.
Тарасов напомиње да је НАТО доктрина на северу и југу Медитерана и такозвана борба против руске претње већ разрађена, али да је проблем америчких НАТО савезника што они не знају како да делују на Блиском Истоку, с обзиром да су тамо увек само следили Америку — и у Ираку и у Сирији и у Либији.
„Сада видимо шта се дешава у Либији — уништили су ту земљу. У Авганистану немају успеха, као ни у Ираку, а њихово присуство у Сирији је такође незаконито“, додаје Тарасов.
Трампов позив за веће присуство НАТО-а на Блиском истоку изазвао је праву буру у западним медијима и уздржану реакцију америчких НАТО савезника. Аналитичари оцењују да чланице Савеза нису спремне да прихвате у свој војно-политички блок земље чије се вредности радикално разликују од евроатланских.
„Трамп ’игра игру‘ и блефира. Он изјављује да наводно америчко присуство на Блиском истоку и у Северној Африци гарантује безбедност Европе, али чињеница је да су они сами створили те процесе који су довели до таласа миграната у Европи. Међутим, Европа сада почиње да се самоопредељује, о чему сведочи и посета Меркелове Москви, што је била прва посета тог нивоа у последњих пет година. То указује да Берлин прави заокрет и да почиње већу пажњу да поклања Москви него Вашингтону. Другим речима, Трампова изјава о проширењу НАТО-а на Блиски исток је само блеф, иза тога не стоји ништа конкретно. Американци су тако признали свој крах у региону, пошто су већ почели да се обраћају својим савезницима на Блиском истоку“, каже саговорник Спутњика.
Трампове идеје нису наишле на велику подршку међу руководством НАТО-а. Генерални секретар Североатланске алијансе Јенс Столтенберг је, коментаришући разговор са Трампом о потреби јачања улоге НАТО-а на Блиском Истоку, рекао да би НАТО требао да борбу против међународног тероризма подржи обуком регионалних оружаних снага, а не слањем нових војних јединица тамо.
Уздржаност Столтенберга сугерише да НАТО није спреман да учествује у сукобима на Блиском истоку на Трампов захтев и да би Алијанса могла да понуди своју помоћ у обуци војних снага, али да арапске земље морају саме ратовати и решавати своје проблеме.
Аналитичари сматрају да би Трампову идеју заправо могле да подрже само неке европске државе, попут балтичких и источноевропских земаља, које више зависе од Вашингтона, али не и Немачка и Француска. Те земље, које би евентуално подржале Трампа по овом питању, посматрано са становишта геополитике су маргиналне, истиче Тарасов.
И „арапски НАТО“ осуђен на пропаст
Ово није први пут да је Трампова администрација показала интересовање за ближу сарадњу с арапским земљама у војној сфери. Још 2017. године постојао је план да се оснује „Блискоисточна стратешка алијанса“, чија би главна сврха била јачање америчке сарадње са земљама региона, ради „сузбијања тероризма, екстремизма, постизања мира, стабилности и развоја“.
Тада се претпостављало да ће „арапски НАТО“ обухватати шест земаља Персијског залива, иначе чланица Савета за заливску сарадњу арапских држава: Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Кувајт, Катар, Оман и Бахреин. Вашингтон је такође планирао да прикључи Египат и Јордан тој сарадњи, али се цео план изјаловио, између осталог, и зато што међу тим државама постоје регионална неслагања.
Иако се Трамп за реализацију своје идеје залаже одавно, експерти сматрају да земљама-чланицама Савета за заливску сарадњу арапских држава или Лиге арапских држава нису потребни нови савези.
„Те земље не могу ући у НАТО, јер је НАТО ипак консензус — то нису само САД, већ и европске земље. Ту, пре свега, пресудну улогу играју Француска и Немачка. Они су, међутим, против ширења НАТО-а на Блиском истоку. Американци успевају да склопе билатералне војне споразуме. Њихови главни савезници — Израел, Саудијска Арабија и државе Персијског залива, које су директно везане за Запад, немају озбиљну америчку подршку, пре свега, када је реч о антииранском правцу, и не представљају реалну војну снагу. Саудијска Арабија може да плати за неку операцију — имају паре, али не могу да ратују. Видели смо како ратују у Јемену. Египат, који су они позвали, такође напушта ту коалицију, а Пакистан је заузео неутралан став. То јест — Американци морају сами да ратују. Какав је њихов избор? Да ратују од саудијских пара и гину за интересе Саудијске Арабије. То није у Трамповом интересу. Он није случајно изјавио да САД није потребна нафта са Блиског истока и није случајно тим земљама поручио да је осигуравање њихове безбедности већ њихова безбедност“, наводи саговорник Спутњика.
„Да би се говорило о безбедности, потребно је означити непријатеља. Ако је до одређеног тренутка то била Русија, сада су за непријатеља изабрали Иран“, закључио је Тарасов.
