Како оцењујете последње догађаје у Москви? Због чега споразум није потписан?
— На састанку нам је предложена коначна изјава на којој је много радила руска Влада. Али нисмо је потписали, јер је потребно време да се пажљиво проуче све тачке. У документу су наведени многи услови, осим тога, ситуацију је засенило присуство турске стране.
Тражили сте 48 часова на проучавање документа. Рок је истекао, каква је одлука?
— Одложили смо проучавање документа, укључујући и чињеницу да се још увек нисмо срели са фелдмаршалом након одржаних разговора, он је још увек у Египту. Ближи се датум конференције у Берлину, где би се могле донети неке одлуке.
Током говора пред арапским Парламентом (Арапски парламент је законодавно тело Арапске лиге) говорили сте о потреби потписивања заједничког споразума о одбрани арапских земаља и о могућем захтеву египатској страни за војном интервенцијом. Да ли су вођени преговори у том правцу?
— За сада нам није потребна војна помоћ. Али ако дође до турске инвазије, како прети турски председник Реџеп Тајип Ердоган, биће нам потребна помоћ Египта или Алжира или неке друге земље, наравно, пре свега, разматрамо арапске државе.
Да ли неке арапске земље припремају да се умешају у либијску ситуацију, уколико дође то инвазије Турске.
— Мислим да, ако ипак дође до турске инвазије, нико од Арапа неће оклевати. Либија има богату историју сарадње са Египтом, Алжиром и другим арапским земљама. Мислимо да ће Арапи заузети недвосмислени став по овом питању.
Неки се боје да ће, уколико либијска армија преузме контролу управљања земљом, бити уведена војна диктатура. Који је Ваш одговор на то?
— Ово је заблуда. Прво — либијска армија је саопштила да је операција у Триполију потребна за сузбијање терористичких група чији се милитанти траже на локалном и светском нивоу. Ти људи су пре неколико година заузели главни град. Влада „Ел Вифак“ постала је њихов талац. Армија не може остати по страни, град треба ослободити. Отворено је речено да се не ради о преврату, одузимању неке територије, ни ступању на страну неких либијских снага. Само је потребно протерати терористичке групе.
То јест може се рећи да циљ није успостављање војне диктатуре у земљи?
— Наравно да не. Ми имамо изабрани Парламент и Устав који регулише политичке процесе у земљи. Нико не говори о војној диктатури.
Са једне стране чују се тврдње да је мандат владе „Ел Вифак“ истекао. Од друге стране у Триполију чујемо да је њихов мандат такође истекао. Како ћете одговорити на то?
— То је или незнање или подметање чињеница. Термин рада Парламента утврђен је Уставном декларацијом (тренутно се уместо правог Устава у Либији употребљава Привремена уставна декларација Либије, која је усвојена након свргавања режима Муамера Гадафија током грађанског рата), а Парламент може да у Устав унесе амандмане. Промене су вршене 11 пута. У 11. амандману се каже да је парламентарна власт легитимна, док се не изабере нова легитимна влада. У целом свету покушава се да се избегне вакуум легитимне власти. Управо легитимна власт Либије води унутрашњу и спољну политику.
Либијски Парламент представља интересе свих региона земље. Да ли мислите да вођење операције у Триполију крши интересе других региона?
— Ослобођење Триполија је одговор на позив либијског народа, а посебно оног његовог дела који је у заробљеништву. Народ, Парламент и Војска захтевају ослобађање Триполија.
На предстојећој берлинској конференцији очекује се раздвајање различитих међународних политичких снага које ће подржавати различите стране либијског сукоба. Да ли то омета постизање договора?
— Кризу ће разрешити промена политичке власти. Ситуација се може стабилизовати чим се промени актуелна влада („Ел Вифак“). Четири године ова влада није успела ништа да уради, мислим да је то довољно.
Како оцењујете улогу Русије у решавању либијске кризе?
— Русија има важну улогу у решавању либијске кризе. Веома сам захвалан руском председнику Владимиру Путину и руској Влади на пријему и гостопримству. Уложено је много напора, али присуство турских политичара закомпликовало је ситуацију. Они су допринели расту кризе и за њих нема места у њеном решавању.
Италија је изјављивала да постоји могућност слања њених трупа у Либију. Може ли се рећи да је то почетак бројних интервенција?
— Ми смо против било какве инвазије. Не можемо тражити страну помоћ у сукобу са Либијцима. Што се тиче Италије — није јој у интересу поморски меморандум који су потписали Сараџ и Турска. У случају стране интервенције — потражићемо помоћ од наше браће Арапа.