Споразум о формирању заједничке листе заснован је на, како се наводи, јасним програмским принципима, а листа ће на изборе у Србији изаћи под именом „Албанска демократска алтернатива — Уједињена долина“.
Због чега је Тирана морала да учествује у овоме и колико ће она учествовати у одлукама будућих представника Албанаца у српском Парламенту?
Шајип Камбери, лидер највеће албанске странке са југа Србије — Партије за демократско деловање и један од потписника овог споразума, за Спутњик каже да не види ништа лоше у томе што су уз помоћ Тиране успели да се уједине на једну листу.
Званична Албанија у Парламенту Србије
„Ми смо и до сада били једина странка која је учествовала на изборима у Србији. Политички утицај Тиране је довео до тога да се постигне споразум и да се број посланика, то јест мандата које ћемо освојити сада у српском Парламенту — повећа. И сваки утицај у том смеру је за нас позитиван“, каже Камбери.
Он објашњава да једно посланичко место које су до сада заузимали никако не рефлектује политичку снагу Албанаца која постоји у гласовима и додаје да је на то утицао и бојкот албанских странака избора у Србији. Како каже — сада очекују да Албанци добију најмање два мандата. Што се тиче утицаја Тиране, Камбери каже:
„Ми имамо захтеве према Београду који нису нови, то јест, датирају још од 2001. године. Имамо и план од седам тачака из 2013. године, који је Влада Републике Србије усвојила, али који није остварен. Дакле — наше учешће у републичким институцијама Србије треба да буде сразмерно броју наших сународника, треба нам могућност за наше регионално представљање, и то су неки наши основни захтеви које су и Тирана и Приштина подржали“.
Милован Дрецун, председник Одбора за Косова и Метохију у Скупштини Србије, каже да нема ништа против да се Република Албанија стара о својим сународницима који живе ван Албаније, као што то ради и Србија, али у свему томе треба да постоји добра намера и да се поштује законодавство земље у којој живе припадници албанске националне мањине.
„У том смислу ја не видим зашто је потребно да нам се шаље порука да, ето, Албанија стоји иза политичког уједињења албанских странака са југа Србије. Чини ми се да је та порука поприлично провидна и да је усмерена ка томе да нам се покаже како су сви Албанци у региону јединствени и како је центар њиховог деловања, дакле центар који може да говори практично у име свих Албанаца у региону — у Тирани“, примећује Дрецун.
Ове поруке, додаје наш саговорник, не разликују се од оних које се односе на „великоалбански концепт“.
Адреса је у Београду, а не у Тирани
„У више наврата сам Албанцима из централне Србије слао поруке да је званични Београд једина адреса да се побољша њихов положај и да се унапреди поштовање људских права и слобода, као и да се економски унапреди тај део Србије, где, поред Албанаца, живе и Срби и Роми. Дакле — институције Србије су те са којима Албанци треба да комуницирају, да се договарају и да реализују своје идеје и пројекте, а не Република Албанија“, каже Дрецун.
Он, притом, не спори Албанији право да буде у контакту са својим сународницима. Са друге стране, каже, и нама више одговара да Албанци буду у нашим институцијама, где ће моћи да се оглашавају на прави начин и коме треба.
Споразум у Тирани потписали су представници Странке за демократску акцију, Алтернативе за промене, Демократске странке, Реформског покрета ДПА и Покрета за демократски напредак.
Споразум је потписан, како се наводи, да би се обезбедила што већа заступљеност и ојачао положај Албанаца на подручју југа централне Србије. Потписивању је присуствовао Гент Чакај, вршилац дужности министра за европске и спољне после Албаније. Он је рекао и да Влада Албаније неће оклевати да подржи заједничку листу Албанаца са југа централне Србије, као и да овај споразум о заједничкој листи служи на част грађанима Прешевске долине, али и Албанцима ма где они били.
