Високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Валентин Инцко тврди да мора доћи до промене Дејтонског Устава БиХ.
Разлог је, како тврди, пресуда Суда за људска права у Стразбуру у предмету Сејдић-Финци, према којој би требало свим грађанима омогућити право да се кандидују за Дом народа и за Председништво БиХ. Он је такође навео да је до сада у БиХ било више покушаја да се Дејтон мења, али да ниједан није био успешан. Последњи је био Бутмирски процес, пре десет година, подсећа он, али и додаје да овога пута до промена Устава БиХ мора доћи.
У Инцковим променама Дејтона шансу виде Хрвати и Бошњаци
Професор међународног права Милош Шолаја сматра да је пресуда Сејдић-Финци сасвим оправдана, јер је у „брзини“ доношења Дејтона, тачније Анекса 4, који је фактички Устав БиХ, све било сконцентрисано на три конститутивна народа — Србе, Хрвате и Муслимане, а друге етничке мањине су занемарене.
„Проблем је, међутим, био, а и сада је, што су сви покушаји за ту уставну измену пропали, јер су и Бошњаци и Хрвати у оквиру тих уставних измена хтели да угурају и неке друге промене које се тичу неких других, темељних односа у БиХ. Са друге стране, РС је спремна да ту промену, у складу са одлуком Европског суда за људска права — подржи. Дакле — проблем је у томе што Бошњаци желе да Дејтон мењају много више, то јест у правцу централизације, а Хрвати у правцу децентрализације и стварања неког њиховог политичког ентитета“, објашњава Шолаја.
„Да будем јаснији — случај Сејдић-Финци желе да искористе, да би изменили много озбиљније ствари у Уставу БиХ уз ову одлуку“, наглашава Шолаја.
„У РС је све јасно. Промене се могу десити, али само у вези са овим случајем. Било какве дуге промене су могуће само ако се сва три унутрашња актера договоре о томе. Другог начина нема. Тако, докле год нема договора око Уставних промена, њих неће ни бити“, уверен је Шолаја.
Устав неће бити мењан
Наш саговорник каже да Инцко има бонске надлежности, али је свестан да, ако би их искористио за ново насиље над уставним системом, БиХ то не би могла да издржи, због лоших и затегнутих односа унутар земље.
„Поступак уставних промена спроводи се кроз парламентарну Скупштину БиХ без референдума, а парламентарна Скупштина и у Представничком дому и у Дому народа има све правне могућности — од вета, до такозваног ентитетског кључа — да их заустави. Све механизме заштите има сваки народ у БиХ. Према томе — промену је јако тешко очекивати“, закључује Шолаја.
Суд у Стразбуру је пре десет година наложио БиХ да укине дискриминаторске одредбе у Уставу БиХ и Изборном закону, које припадницима националних мањина онемогућавају да се кандидују на изборима за чланове Председништва БиХ и Дом народа парламента БиХ, али та одлука никада није спроведена.
