У тим писмима Ешдаун није споменуо ниједан логор и затвор у којем су држани и убијани Срби и вршио је притисак да Британија реагује због затвора, етничког чишћења и избегличких кампова у Републици Српској, наводи се у документима Националног британског архива, са којих је скинута ознака тајности, а који су објављени прошле године као део пакета који припадају кореспонденцији тадашњег премијера Мејџера, под називом „Кореспонденција са лидером либералних демократа“.
Према овим документима, које је објавио АТВ, током посете Републици Српској у августу 1992. године Ешдаун је направио комплетан извештај о сарајевском ратишту, о ономе што је видео на коридору, о тенковима, авионима и ракетама које поседује Војска Републике Српске, као и о затворима и избегличким камповима на Мањачи и у Приједору.
Након те посете послао је писмо Радовану Караџићу, тадашњем председнику Републике Српске, у којем је навео да је обишао затворе на Мањаче, у Омарској и Трнопољу, те да се, на основу онога што је видео, они не могу називати концентрационим логорима.
„Задовољан сам што видим да командир у кампу поштује начела Женевске конвенције, колико год му финансије дозвољавају. Храна је слаба, а лекови нису адекватни. Ценим да је разлог за то што је земља у целини погођена санкцијама“, навео је Ешдаун.
Он се осврнуо и на причу о концентрационим камповима у Српској, где је нагласио „да је, према ономе што је он видео, било неодговорно и нетачно назвати те кампове концентрационим“.
Два месеца након тога, у писму тадашњем премијеру Велике Британије, он је навео да су Срби својим авионима напали цивилне циљеве, и то касетним бомбама британске производње, као и да су спремни да се успротиве Резолуцији УН-а, чак и под претњама америчком авијацијом.
У тим писмима није споменуо ниједан логор и затвор у ком су држани и убијани Срби и вршио је притисак да Британија реагује због затвора, етничког чишћења и избегличких кампова у Републици Српској.
Ешдаун у писму упућеном премијеру 3. априла 1993. године пише да је само питање времена када ће Срби „прегазити“ Сребреницу и њених 60.000 становника муслиманске вероисповести, чиме ће изгубити подршку за провођење Венс-Овеновог плана.
Тај план је предвиђао децентрализовану БиХ, подељену у десет покрајина, које би имале надлежности над унутрашњим пословима и образовањем, а биле би формиране по етничком принципу, док би главни град Сарајево био демилитаризовани дистрикт са седиштем централне владе.
Само једанаест дана касније Ешдаун пише како жали што Британија није спремна да предузме акцију да заштити пад Сребренице и њених 40.000 муслимана у српске руке. У том писму подржао је ојачавање и строже провођење санкција.
АТВ подсећа да је према попису становништва из 1991. године у општини Сребреница живело 36.666 становника, од чега 27.572 (75,19 одсто) муслимана.
