Та група је 23. јануара објавила да се сказаљка „Часовника судњег дана“ помера унапред за 20 секунди, односно на 100 секунди до поноћи.
„Мислим да ни Руси, ни Кинези немају намеру да нападну Сједињене Америчке Државе нуклеарним оружјем. Грешка је могућа, али у тим земљама – САД, Русији, Кини – системи контроле су прилично добри. Реална опасност долази од евентуалног губитка нуклеарног оружја или потрошње нуклеарних материјала. Мислим да је већа опасност од тога да неке друге земље употребе нуклеарно оружје. Можда Пакистан“, рекао је члан Савета за науку и безбедност те групе Роберт Латиф.
Према његовом мишљењу, вероватноћа да САД или Русија употребе нуклеарно оружје није већа него што је била. Већу забринутост изазивају државе које имају слабије системе контроле нуклеарног наоружања.
„Опасност коришћења нуклеарног оружја сада је донекле већа због присуства толико других људи на међународној сцени“, додао је он, не прецизирајући на кога мисли.
И тај фактор, према његовим речима, остаје један од аспеката који се узимају у обзир приликом одлучивања експерата да помере сказаљке „Часовника судњег дана“.
„Док год је велики арсенал, увек постоји вероватноћа намерног или ненамерног лансирања… Мене плаши вероватноћа размене напада, намерних или ненамерних, између Пакистана и Индије. Ако говоримо о егзистенцијалној опасности, она потиче од огромних залиха оружја у САД и Русији“, рекла је професорка Шерон Сквасони.
Она је скренула пажњу на то да је неопходан шири дијалог САД и Русије о питањима неширења и контроле наоружања и констатовала да су канали комуникације „готово испарили“, што повећава ризик.
„Када би се одједном нешто догодило, потребно је одређено поверење између Москве и Вашингтона, или макар узајамно поштовање како би се током лета ракете ка циљу, а то је око 30 минута или чак мање, повезали телефонски и разјаснили ситуацију“, сматра Сквасонијева.
САД су 2019. године једнострано иступиле из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, оптуживши Русију да га не поштује. Русија је одбацила те оптужбе. У фебруару 2021. године истиче рок важења Споразума о мерама даљег смањивања и ограничавања стратешког нуклеарног наоружања. САД се још нису изјасниле да ли намеравају да га продуже.
Раније је Вашингтон саопштио да споразуми с Русијом морају да обухватају не само оно наоружање које потпада под стратешко, него и друго оружје и средстава за пренос која се тек разрађују у Русији, као што су нуклеарне направе малог капацитета на новим носачима. Пентагон сматра да Русија има 2.000 јединица нестратешког нуклеарног оружја. Москва позива Вашингтон да продужи споразум у садашњем виду, а да се потом разговара о другим питањима у вези с том темом.
