Француски „Мистрали“ су носачи хеликоптера „у мини-бикинију“, који се у арктичким условима замрзавају и престају да раде. Тако је говорио 2017. године у интервјуу за Спутњик Србија тадашњи потпредседник Владе Руске Федерације Дмитриј Рогозин, објашњавајући да Москва није много изгубила након што је Француска, из политичких разлога, одбила да доврши изградњу два носача хеликоптера за потребе руске флоте.
Ипак, потреба за таквим постројењима још увек постоји и 2019. године се појавила информација о плановима за изградњу два брода сличне класе по руским нацртима, наводи у ауторском тексту војни аналитичар Дмитриј Корњев.
А пре неколико дана руски медији су саопштили да је главни штаб руске морнарице одлучио да прве руске десантно-јуришне бродове, који ће бити изграђени на Криму, назове „Севастопољ“ и „Владивосток“ — имена која су била намењена за француске „Мистрале“.
Где су нестали француски „Мистрали“?
Министарство одбране Русије и конзорцијум, који чине француска компанија „ДЦНС“ и Уједињена корпорација за бродоградњу (ОСК), потписали су 2011. године уговор за изградњу два носача хеликоптера француског типа „Мистрал“, који су могли да обезбеде искрцавање војних јединица, употребу борбених хеликоптера и имали су функцију командног центра за различите снаге и функцију болнице. Затим је дошла 2014. година, почела су дешавања на Криму и југоистоку Украјине. Након тога је Француска обуставила испоруку бродова у Русију. У септембру исте године бродови су продати Египту.
СССР је имао другачије носаче хеликоптера
Совјетски Савез је имао два носача хеликоптера — „Москва“ и Лењинград“. Били су намењени за уништавање подморница помоћу хеликоптера и са савременим десантно-јуришним бродовима (овако често називају носаче хеликоптера) нису имали ништа заједничко. На ономе што се у данашње време подразумева под носачима хеликоптера, у СССР-у се радило 80-их година. У то време се слична врста брода тек појавила и у Русији није било јасно колико су они заиста неопходни и какво место би могли заузети у структури руске флоте. О нацртима се расправљало, представљени су руководству флоте, али изградња није започета. У иностранству се у периоду од 1990. до 2000. године појавило неколико нацрта десантно-јуришних бродова, укључујући неке прилично успешне, као што је француски „Мистрал“. Сада бродове такве врсте поседују САД, Француска, Јужна Кореја, Аустралија, Шпанија и још низ земаља.
И Русија жели да буде на том списку. До 9. маја 2020. године планирана је изградња два десантно-јуришна брода на бродоградилишту „Залив“ на Криму.
Шта се дешава са носачима авиона
У светлу последњих дешавања везаних за брод „Адмирал Кузњецов“ поставља се питање: зашто се пажња посвећује „егзотичним“ носачима хеликоптера, а ништа се не дешава са традиционалним носачима авиона које Русија уопште не поседује?
Мислим да ће питање изградње једног или више носача авиона у нашој земљи бити решено у наредних годину или две. Наведено је да ће радови на стварању првог у Русији нуклеарног носача авиона почети 2023. године. Недавна дешавања су показала да се без моћних носача авиона не може претендовати на место у првој тројци поморских држава, а по свему судећи, Русија има такве амбиције.
С друге стране, носач хеликоптера је ефикасан систем наоружања једино када већ постоји предност у ваздуху. А за то су одговорне јединице носача авиона.
900 руских маринаца
Депласман нових руских носача авиона „Севастопољ“ и „Владивосток“ биће, како је саопштено, најмање 25 хиљада тона, а дужина 220 метара. Брод ће превозити ваздухопловну групу коју чини више од 20 хеликоптера, а такође ће бити опремљен и посебним одсеком за искрцавање и моћи ће да превози до 900 маринаца. Тешко да ће нови носач хеликоптера превозити неко ударно наоружање, али ће се системи за противваздушну одбрану, као што је ракетни систем „Панцир М“, вероватно наћи на њему.
Такав брод је пуноправни „плутајући аеродром“ за десантне и јуришне хеликоптере. Десантни бородови омогућавају искрцавање маринаца на било ком месту. Многобројни маринци, заједно са техником, могу се искрцати са таквих бродова уз помоћ специјалних пловила.
Хеликоптер Ка-52К као ударна снага
Главна ударна снага носача хеликоптера биће бродска модификација хеликоптера Ка-52, која је пре неколико година била изграђена посебно за „Мистрал“. Ови хеликоптери, чији је пуни назив Ка-52К „Катран“, могу изводити свеобухватне операције за изоловање борбеног подручја, за пораз непокретних и покретних непријатељских циљева и могу се успешно користити против пешадије и тенкова. Модификација је већ тестирана у Сирији, где су „катрани“ били у приправности на носачу авиона „Адмирал Кузњецов“ у Средоземном мору. „Катрани“ имају „старијег брата“, верзију Ка-52 „Алигатор“, који је намењен за војну авијацију. Међутим, Ка-52К има низ предности: елисе хеликоптера се склапају (за боље постављање на носач авиона), као и моћније радаре и ракетни комплекс „Хермес-А“ са максималним дометом до 20 километара.
Штаб и болница на броду
Носачи хеликоптера које ће Русија изградити могу обезбедити извођење разних операција у ваздуху, мору и на копну практично на било којој удаљености. На пример, могу постати „језгро“ спровођења операција на обалама Сирије или негде у Југоисточној Азији. Можда је главна предност брода комплекс посебно опремљених просторија оперативног штаба са одговарајућом комуникацијском и аналитичком опремом. Положај штаба је близу места за спровођење операција и то значајно смањује ризик од кашњења у пријему, обради и анализирању информација, као и од доношења одлука и њиховог саопштавања војним јединицама.
Штавише, такав брод може постати пуноправна база за извођење операција далеко од обала Русије. На броду се могу налазити и болница, складиште, логистички центар. Овакав брод може да прими и смести у својим просторијама и да, ако је потребно, ваздушним и воденим путем шаље особље, технику или чак обичан терет на одређена места. Притом, брод се може налазити на безбедној удаљености од обалских снага непријатеља.
Ко штити носач авиона
Носач хеликоптера (као и носач авиона) треба заштити. Поред тога, такав брод сигурно неће пловити сам. Његова ескадрила укључује безбедносне бродове, а по потреби и бродове и подморнице са ударним ракетним наоружањем. Узгред, њихове посаде могу да се ротирају са колегама које су се одмориле на броду — носачу хеликоптера.
Савремена руска флота наоружана је широким спектром бродова и чамаца који могу да обезбеђују такав носач хеликоптера. На пример, у приобалним водама то могу бити неатомске подморнице типа „Варшавјанка“ или „Санкт Петербург“ (типа 636 и 637), бродови корвета типа 20380 и чак и мали ракетни бродови „Каракурт“ и „Бујан М“. У океану ће их морати заменити перспективни разарачи типа „Лидер“ и фрегате типа 22350, као и вишенаменска нуклеарна подморница „Јасењ-М“.
Са једне стране, сам по себи носач хеликоптера биће прилично погодна мета, али са друге стране, треба да буде конструисан тако да се узме у обзир евентуално уништење неколико одсека.
Русија до Јужне Америке
Може се претпоставити да ће бродови „Владивосток“ и „Севастопољ“ припасти Пацифичкој и Црноморској флоти. У Тихом океану брод ће бити главни брод флоте и постаће „језгро“ будуће ескадриле, која осим што може да делује у приобалној зони, може и да спроводи самосталне операције на просторима светског океана. Црноморски „Севастопољ“ ће обезбедити извођење операција не само у Црном мору, него и код обала Сирије и можда Африке или Јужне Америке. Појава таквих бродова ће омогућити извођење операција на потпуно новом нивоу. У новијој историји СССР-а и Русије није било аналога са сличним могућностима које ће руска флота добити након развоја нових бродова.
