Посланица Демократске партије социјалиста (ДПС) у Скупштини Црне Горе и предсједница општинског одбора ДПС-а у Тивту Јованка Лаличић је најавила да ће чланови ДПС-а који учествују у литијама Митрополије црногорско-приморске против Закона о слободи вјероисповјести — бити избачени из чланства у партији Мила Ђукановића.
Она је констатовала да су литије за одбрану светиња „политички скупови уперени против ове државе и њеног руководства“, понављајући тако став предсједника ДПС-а, који је оцијенио да су литије усмјерене на „рушење Црне Горе“, позивајући истовремено чланове и симпатизере своје партије да „не учествују у том лудачком покрету“.
ДПС спрема санкције и чистку за непослушне чланове
По свему судећи — већ је у току кампања којом се православни вјерници у ДПС-у приморавају да изаберу између Бога и партије, док је јавна тајна да су за непослушне у странци предвиђене пријетње и санкције. С обзиром да ће јануар 2020. године бити упамћен као мјесец у ком је убједљиво највише црногорског народа у историји изашло на улицу, над владајућом партијом сада лебди питање — у којој мјери може да очува сопствено бирачко тијело.
Пред тога, у Црној Гори је такође у току и својеврсни експеримент уживо, који ће на концу неминовно показати шта је грађанима светије — партије или вјера.
Интелектуална агресија
Социолог Илија Маловић указује да масовне литије које се одвијају по Црној Гори ових дана најпре подсјећају на социолошки закон који тврди да се идентитет најснажније изражава тамо гдје је највише угрожен.
„После двије деценије трајања дукљанског експеримента који се огледа у стварању ’новог човјека‘ који би требао да буде негација старог Црногорца, грађани почињу да одбацују ту екстремистичку обланду. Овдје је најпримјетнија нервоза код новоцрногорских интелектуалаца којима је за ову сврху стављено на располагање све што су пожељели — монопол у сфери информисања, моћ и утицај на Универзитету, контрола над издаваштвом и јавним говором. Одавно је све у сфери културе почело да личи на интелектуалну агресију. Грађани су литијама рекли да желе своју земљу назад, престанак кампање мржње, помирење и слободу“, оцјењује Маловић за Спутњик.
Управо због тога је, како каже, одговор владајуће партије застрашивање, и то посебно према сопственим члановима који су изразили солидарност са Црквом.
„Сви смо знали, али смо тога сада и свједоци, да је јача солидарност међу грађанима, без обзира изјашњавају ли се као Срби или Црногорци. Заједнички економски проблеми, заједничка осуда корупције и криминала и заједничка осуда правног насиља — створила је ову народну слогу. Ово одбацивање наметнутих подјела најбољи је начин за друштвени опоравак Црне Горе“, каже Маловић.
Власт нема решење за кризу
Овај социолог нема дилему да последњим јавним пријетњама ДПС-а искључивањем чланова који иду на литије, власт у Црној Гори заправо показује да нема решење за тренутну кризу.
„Ово је и први корак ка значајнијем губитку рејтинга, пошто је искључивање чланова и међусобно сумњичење показатељ слабости и несигурности. Слична ствар се десила и Демократској странци у Србији, док је била на власти. Чим крену спискови избачених чланова и када се више не зна ко је следећи — партија креће да се осипа. Данас је Демократска странка испод цензуса, по последњим истраживањима јавног мјења. Наравно, црногорска владајућа партија је још далеко од тог статуса, али је свима јасно да, чим изгуби клијентелистички потенцијал, ДПС престаје да буде снажна партија на политичкој сцени“, тврди Маловић.
Наш саговорник зато закључује да последњи догађаји снажно показују да „актуелна власт у Црној Гори више нема шта да понуди сем мржње“, те да је „то јасно чак и онима који је гласају“.
„Црној Гори је, умјесто националних тензија, државне цркве и подешених резултата пописа, неопходнија друштвена ревитализација, помирење и рад. Политичке промјене су насушна потреба, а колективно и лично освешћивање, развој личног интегритета и непоткупљивости, толеранција и договор — једини путеви ка бољитку“, јасан је Маловић.
