Прва тачка на маршрути Помпеа је био Кијев, где се он састао са председником Украјине Владимиром Зеленским. До 4. фебруара америчког државног секретара очекују сусрети са председницима Белорусије, Казахстана и Узбекистана.
Помпеова „агресивна дипломатија“ у бившим совјетским републикама
Политиколог Сергеј Судаков истиче да се овакве посете америчких званичника могу назвати „агресивном дипломатијом“ која никако не доприноси формирању доброг, мирног и одрживог светског поретка.
„Америка жели да уради све како би се смањила улога Русије — да заузме простор на који је раније претендовала Москва, како би ове државе постале проамеричке, то јест — да зона одговорности која је раније била руска сада постане америчка. Ми се снажно противимо тим покушајима, јер нас са овим државама обједињавају традиција, култура, и историјско сећање“, истиче политиколог.
Постсовјетско пространство за САД има стратешки значај, првенствено због страха од јачања улоге Русије и интеграционих процеса под њеним окриљем,активног деловања Кине, али и чињенице да се овај регион граничи са Ираном, Авганистаном, Пакистаном и Индијом — земљама које су ставиле на пробу америчку хегемонију, а у исто време развиле коректну сарадњу са Русијом и Кином.
Америка мисли да између постсовјетских земаља не постоји слога, као што је то било раније, и зато покушава да уради све како би Русију одвојила од својих савезника.
„Русија је увек имала доста савезника, али никада није заборавила реченицу коју је изговорио још Суворов: ’Русија нема много савезника, у ствари само има два — армију и флоту‘“, подсећа Судаков.
Помпео очито не зна ову изреку и вероватно ће, сматра руски експерт, покушати по сваку цену да створи конфликтне ситуације на границама са Русијом и покушати да придобије за своје идеје и званичнике и јавно мњење у тим земљама.
Утицај предизборне кампање у САД
Експерти подсећају да се САД налазе у предизборној кампањи — периоду када треба показати све успехе америчке спољне политике. Доналд Трамп константно трпи оптужбе својих опонената да губи позиције на Блиском истоку, у Сирији, постсовјетском пространству и савезнике у Европи, док Русија јача.
„САД су за време Трампа заузимале више изолационистичку позицију и бавиле се сопственим интересима, али, при том, стратешки циљ САД — светска доминација — није нестао“, каже Јуриј Рогуљов, директор Фонда за америчка истраживања „Френклин Рузвелт“ Московског државног универзитета.
Експерт додаје да се у позадини данашњег конфликта између САД и Русије налази глобална конкуренција. Ко је бољи, конкурентнији у војној сфери, у формирању нових државних пространстава, ко има последњу реч у Сирији и може да реши проблем са Ираном — само су неки од фактора који одређују руско-америчке односе.
САД би да контролишу и бивше совјетске републике
САД врше велики притисак на земље бившег СССР и на различите начине покушавају да их ставе под контролу, а Украјина је, сагласни су експерти, најбољи пример за то. То се ради преко образовних центара и непрофитних организација које настоје да формирају нове елите наклоњене Америци. Свака америчка администрација је покушавала да створи мреже младих демократа и услове за „демократске транзиције“, као базу за будуће социјалне протесте, наводе експерти.
Све бивше совјетске земље, посебно централноазијске Казахстан и Узбекистан, под будним су оком Американаца. Ипак, експерти сматрају да је, упркос томе, касно за суштинске промене или неки значајнији амерички утицај.
Како наводи Рогуљов — ове земље су осетиле на сопственој кожи негативан ефекат америчког присуства и схватиле да их Американци користе искључиво у своје сврхе, а пошто су свесне да пре свега треба да воде рачуна о својим интересима — оне дају предност сарадњи са Русијом, као и са Кином.