„Помпео, је донео вест да ће САД дати војну помоћ Украјини, што је значајно, али постоје ствари које су још важније за Кијев, као на пример перспектива чланства Украјине у евроатлантске структуре. Ту САД не могу ништа да обећају својим украјинским партнерима, ни чланство у НАТО, ни чланство у ЕУ. Помпеова посета није дала оне резултате којима су се Украјинци надали“, истиче Владимир Батјук са Института САД и Канаде Руске академије наука.
Уместо санитарног кордона — постсовјетске интеграције
Осим тога, не само да евроатлантска перспектива Украјине „виси у ваздуху“, већ и именовање америчког амбасадора у Кијеву, али и специјалног представник за Украјину и Донбас, који спадају у Помпеов ресор. Због тога ће жеље украјинског председника Владимира Зеленског о већим америчким инвестицијама, укидању такси на украјински челик и активном америчком залагању за враћање Крима Украјини остати неуслишене.
Батјук истиче да је једини резултат Помпеове посете понуда белоруском председнику Лукашенку да Америка у потпуности обезбеђује потребе Минска за нафтом. Поред тога нема никаквих принципијелних промена и управо је „украјинско искуство“ последњих пар година, према речима експерта, изазвало супротан ефекат од жељеног — наставак интеграције око Русије због међузависности и позитивног ефекта које доноси сарадња у оквиру ових процеса.
„Без обзира на све проблеме, интеграциони процеси на постсовјетском пространству се развијају. За то су заинтересоване бивше чланице СССР-а, па чак и оне које имају двосмислене односе са Русијом — ту мислим на Молдавију, Грузију и Украјину“, рекао је експерт.
Руске и кинеске инвестиције штете суверенитету, а америчке доносе просперитет
У средњеазијским земљама Узбекистану и Казахстану Помпео је критиковао утицаје Русије и Кине и „пријатељски“ упозоравао шефове ових држава да руске и кинеске инвестиције штете суверенитету ових земаља, док им партнерство са америчким компанијама може донети просперитет.
Америчке компаније „Шеврон“ и „Ексон мобил“, како истичу неки експерти, већ покушавају да освоје нафтни сектор у Казахстану и зато не треба испустити из вида детаљ да нафта коју је Помпео понудио Лукашенку, може бити америчка, али пореклом из Казахстана. Експерти додају да Казахстан и Узбекистан у великој мери зависе од Русије, која не само да улаже велика средства, већ и представља огромно тржиште за домаће производе, као и тржиште рада.
Игор Шишкин, са Института Заједнице Независних држава, истиче да се ситуација у овим земљама променила и да Помпеова посета не значи да ће ове земље стати на страну Америке и орјентисати се према њеним потребама, јер су САД давно изгубиле ову моћ.
„Позиције шефова централноазијских република и Казахстана нису одређене само њиховим ставом према САД, већ и чињеницом да се налазе у кинеском суседству. Они не желе да буду новац за размену у америчко-кинеском сукобу“, рекао је Шишкин.
Батјук истиче да су САД утицајне и да могу да изврше политички, економски и дипломатски притисак, али да се ситуација знатно изменила.
„Пре седамдесет година пријатељство са Америком је био гарант за успех. Америка је тада давала својим друговима, партнерима, савезницима и у Европи и на Блиском истоку кредите и помоћ и отварала је своје тржиште за партнере и савезника. У том смислу ситуација је сада тужнија, помоћ је постала умерена и ограничена, тржиште се не отвара, већ се уводе санкције и савезницима“, рекао је експерт.
Америка је некада била привлачан други и савезник, али је истовремено била и највећи кредитор, док је данас један од највећих дужника, што је битан фактор у доношењу одлуке за ступање у савезничке односе, упозоравају експерти.
