Наводи се да ће Хојзген имати сличну улогу као изасланик америчког председника за дијалог између Приштине и Београда Ричард Гренел. Хојзген је од јула 2017. године амбасадор Немачке у УН и важи за најутицајнијег спољнополитичког саветника немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Шездесеттрогодишњи Кристоф Хојзген, амбасадор Немачке при УН и бивши спољнополитички саветник Ангеле Меркел, српским политичким круговима, судећи према написима медија, и пре деценију, и те како је познат. Када се у Европској унији пре осам година ломило да ли ће Србија добити статус кандидата, сматран је кључним играчем.
Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић каже да је Кристоф Хојзген знао да притисне не само остале европске партнере, него и званични Београд да испуни одређене услове који су се тада тражили.
Сврстава се у одане канцеларкине следбенике, познат као „Нави“ — кормилар са одлучујућим утицајем на спољнополитичке одлуке шефице Владе у Берлину. Од доласка на дужност 2005. године пробијао је лед — „на ти“ је са шефовима држава и влада, од Пекинга до Вашингтона.
Радичевић истиче да је Хојзген у добрим радним односима са председником Александром Вучићем.
„Међутим, то не значи да ће председник Вучић и уопште Србија имати лакши посао у остваривању неких својих циљева“, додаје Радичевић.
Прошлогодишњи Хојзгенов прекор
Радичевић је подсетио да је Хојзген у фебруару прошле године на седници Савета безбедности УН врло јасно рекао да је то што Србија ради — наговара земље да повуку признање Косова — пуцање у сопствене ноге.
У Њујорку је од 2017. године и истек мандата чита се као евентуални повратак Хојзгена из Њујорка на европско тло. Он би могао да има кључну улогу у другој половини године када Немачка преузима председавање Унији. То је, кажу познаваоци прилика, можда тренутак за решавање проблема за које је заинтересован Берлин.
Радичевић сматра да би Хојзген као искусни дипломата ког знају и у Бриселу и у осталим европским престоницама могао на неки начин да парира, пре свега, Ричарду Гренелу.
„ЕУ, наравно, жели да она има контролу, будући да Србија жели да постане чланица ЕУ, а не Америке“, наглашава Радичевић.
Из кабинета високог представника ЕУ за спољну политику стиже штуро појашњење, али не и потврда о имену.
„Приликом разговора са саговорницима из Београда и Приштине, Жозеп Борељ је споменуо идеју да се један европски званичник задужи за европску агенду у региону Западног Балкана“, каже портпарол високог представника ЕУ Петер Стано.
Да ће Кристофер Хојзген вероватно бити представник Уније за преговоре српски председник наговестио је пре неколико дана — стиже човек из Берлина или са великим утицајем у том граду. Без обзира на личност, Александар Вучић сигуран је у једно — Берлин ће преко Брисела водити главну реч у вези са решавањем питања Косова и Метохије.
