„Земље као што су Мађарска и Пољска управо позивају на другу опцију, a такође и Чешка, јер оне нису без разлога одбиле да прихвате евро и уопште немају намеру да то ураде“, изјавио је економиста.
Према речима експерта, ове земље су пример да је висок ниво економског раста остварив и изван граница еврозоне.
„Животни стандард у земљи као што је Пољска је већи него у Буграској, али је раст БНД (бруто националног дохотка) у 2018. години премашио пет одсто. Ми једва остварујемо и 3,5 одсто. Евро неће побољшати ову ситуацију, већ сасвим обрнуто. Еврозона се претвара у црну рупу, која гута сваку наду у економски напредак, а наши политичари нас стрмоглаво и неразумно туда воде – упркос сумњама сопствених бирача“, истакао је експерт.
У јануару је социолошка агенција „Тренд“ на захтев портала „ЕКИП“ (Експертски клуб за економију и политику), чији је Вулџев главни уредник, спровела социолошку анкету, према којој увођење евра подржава само 19 одсто становништва. Педесет одсто испитаника је против, док 60 одсто Бугара сматра да је лев стабилнија валута. Педесет четири одсто анкетираних тражи референдум о припајању еврозони.
Пре тога је бугарски председник Румен Радев изјавио да припајање еврозони прети да изазове смањење животног стандарда грађана и као пример је навео Италију и Грчку. Премијер Бојко Борисов пак сматра да не постоји земља која би увела евро и „живела горе од других чланица ЕУ“.
