Епископ Виктор (Коцаба) из УПЦ написао је текст поводом свог боравка у Црној Гори. У њему је одмах приметио сличности између Украјине и Црне Горе: обе државе су окренуте ка европским интеграцијама, Владе тврде да се држе демократских принципа. Међутим, често у пракси схватање демократије политичара и једне и друге државе су у колизији са мишљењем свог народа. Примећује да се то посебно огледа када су у питању религиозна питања — обе покушавају да створе „вештачку цркву“.
Црква
Еписком Виктор је уочио огроман утицај Митрополије црногорско-приморске на духовни живот народа кроз векове.
„Зато није чудно што данас народ ове државе са таквим жаром брани право Цркве за независност од државе. Јер зна се шта ће бити ако политичари добију неограничену власт у духовно-религијској сфери“, пише он у тексту.
На такав начин, црквено питање у Црној Гори види са тачке гледишта очувања, не само духовне и националне идентичности, већ и очувања грађанских права и слобода, како год да то звучи парадоксално.
„У том смислу постаје јасан и невероватан духовни успон који може да се види данас. Људи разумеју да ситуација може да иде даље — одузимање црквених вредности, светиња и храмова, а затим наметање нове, друге цркве или религије. Зато, говорећи против Закона о слободи вероисповести, Црногорци штите веру својих отаца, за православље у целини“, наглашава владика.
Људи и митрополит
„Толики број људи који ових дана излази на улице многих градова Црне Горе ми у Украјини можемо да видимо само за време литије посвећене крштењу Кијевске Русије. Разлика је само у томе што се литија у Украјини одржава једном годишње, док се молитвене шетње у Црној Гори одржавају сваког дана већ неколико недеља“, са сетом примећује епископ.
Још једна особина литија у Црној Гори је присуство огромног броја младих људи, од 25 до 40 година. Утисак су оставила деца, родитељи са дечјим колицима, тинејџери, омладина — веру својих очева директно и индиректно бране њихова деца.
„То говори не само о огромном ауторитету Цркве у Црној Гори, већ и о великом раду који свештенство води са омладином и обичним верницима. Заиста, свештеник у овој држави није представник нејасне већине субкултуре, већ духовни пастир, учитељ, пријатељ, учесник најважнијих породичних доживљаја. Свештеници не беже од народа, не покушавају да се дистанцирају од њега у том вештачки створеном свету, већ напротив — иду ка људима, улазе у њихове животе, проблеме. Не само свештеници, већ и епископи — сви су они спремни и отворени за разговоре“, каже епископ Виктор.
Он примећује да је митрополит Амфилохије у правом смислу отац народа. За време молитвеног хода улицама Будве био је сведок општенародне љубави према владики.
„Људи су, видевши свог митрополита како иде улицом, трчали да добију благослов, прилазили само да га додирну. Без речи је било јасно да је његов ауторитет неупитан. Својом љубављу, мудрошћу и стрпљењем он је успео да сакупи у црногорски обруч најразличитије људе, са различитим политичким погледима, идеологијама и гледиштима... Митрополит показује методе и средства уз помоћ којих Хришћани могу да се изборе за истину — љубав, смиреност, молитва. Никаква сила зла не може да стоји пред тим“, указује епископ.
На крају, гости Црне Горе из Украјине су приметили да европске вредности, демократски принципи и политичко уређење — да све то може да се преломи кроз призму вере.
„Црногорци нам говоре да се с вером не само може живети, већ се за њу може и вреди умрети“, закључује се у тексту.
