Тајна „непобедивог“: Зашто је Трамп – Трамп?

Када је републиканац Доналд Трамп 2017. године победио на председничким изборима у Америци демократског кандидата Хилари Клинтон и тако постао 45. председник САД, медији у Америци су га назвали уљезом у америчком политичком естаблишменту.

Тај „уљез“ је, према Форбсовој листи, на 324. месту најбогатијих људи на свету, а његова имовина процењена је на око 4,5 милијарде америчких долара. А сада је и неприкосновени лидер Америке, пошто чак и нема достојног противкандидата из редова демократа, иако су моћни мејнстрим медији у САД окренути против њега.

Иако спада у „суве“ богаташе не само Америке, већ и света, Трамп је на власт дошао захваљујући гласовима сиромашних грађана Америке и средње класе. Како сада ствари стоје, упркос свим притисцима, што од стране медија, што од политичких кругова, чак и из своје странке, историја ће се поновити и на наредним председничким изборима.

Да ли је Трамп постао „непобедив“?

Бивши амбасадор и председник Српског спољнополитичког круга Милисав Паић за Спутњик каже да је Трамп учинио неколико потеза, чиме је оправдао своју реченицу са почетка мандата да ће „Америку вратити Американцима“.

„Сав негативни публицитет који је против њега уложен окренуо се против његових противника. Његово гесло „Америка изнад свега и испред свега“ имала је успеха у деловима САД који су најтеже били погођени затварањем великих фабрика, пребацивањем радних места у Азију… Одласком тих фабрика у друге државе, део Средњег запада је остао без перспективе. Срушили су се градови као што је Детроит, а то су све била упоришта демократа. Овоме треба додати притисак који су стварали илегали мигранти који су обарали цену рада“, напомиње Паић. 

Управо ригорозан Трампов став према мигрантима један је од потеза који је код грађана Америке наишао на велику подршку, а осуду код политичког естаблишмента посебно међу демократама који су га буквално сатанизовали. Трамп је повукао низ потеза, додаје наш саговорник, који нису до тада виђени у Америци, чиме је демистификовано улогу Вашингтона у животима обичних грађана. С друге стране, иако се понекад чини да Трамп неке ствари ради исхитрено, испоставило се да то није тако.

Демократе се погубиле

„Његов рејтинг је дошао тренутно на скоро невероватних 50 одсто, што значи да кад би се избори одржавали сада, он би глатко победио. Оно што је сигурно је да нема никаквог противкандидата у оквиру Републиканске странке. Друга ситуација је са Демократском странком, где тренутно влада велико расуло, а гласање за страначке кандидате у овој странци пролази у општем хаосу.“

Једино што је јасно, прецизира наш саговорник, јесте да је „пројектовани кандидат“ Џо Бајден завршио тек на четвртом месту.

„Засад највише изгледа да представља демократе на изборима има другопласирани левичар из Ајове Берни Сандерс. Проблем је што је он унутар Демократске странке, као социјалиста има велике и снажне противнике“, каже Паић.

Наш саговорник истиче да амерички медији нису наклоњени никоме ко не понавља традиционални шаблон да је „Америка изузетна земља“, лидер у демократији и у војно-политичком сегменту. Трамп је схватио да је та фраза застарела.

​„Очигледно је да та политика већ неко време изазива замор код америчког становништва који на Вашингтон гледа као на настављача политике која преферира и подстиче богате, а да са друге стране има врло мало осећаја и слуха за проблеме са којима се суочава обични грађанин“, каже Паић.

По његовим речима, Трамп је успео и да ван граница Америке подели свет на оне који га мрзе и оне који га разумеју. Успео је, додаје Паић, да за свог мандата не отвори нове сукобе у свету, а и да заустави оне које су били на граници да се претворе у ново бојиште, као што је то било после убиства иранског генерала Касемија Сулејманија. Другим речима, Трамп зна кад треба да стане.

Избегао сукобе и неизвесне последице

„Трамп очигледно није желео да уђе у неки нови неизвестан сукоб. Јер би и проблеми који су настали у блискоисточном региону као последица нове америчке интервенције Америку увукли у сукобе где би трошкови и материјални и људски били велики, а резултати крајње неизвесни“, додаје Паић.

Велики део америчке али и светске јавности, иако се о томе мало пише, свестан је да Трампова политика даје резултате и на унутрашњем и на спољашњем плану, али и да је реална.  

„Трамп је много пута рекао да он жели добре односе са Русијом и не само то већ и да без Русије тешко да могу да се решавају било која отворена међународна питања. Он чини неке уступке, али се никада није превише залетао у својим поступцима. Са Кином је почео доста робусно, али на крају је постигнут неки договор који води ка нормализацији односа. Тако да је он човек који реторички испољава оштрину, што Американци воле да чују, али не прелази границе и не иде у ризике који би могли да ескалирају у ситуацију у којој би САД биле доведене у неки сукоб“, мишљења је Паић.

Европу не сматра озбиљним играчем

Наша саговорник каже да је за Трампа Европа, то јест ЕУ, незанимљива и да је не сматра неким озбиљним међународним фактором, због тога он није омиљени политичар у Бриселу. Ту су највише увређене две државе, Фрацуска и Немачка, али ни једна ни друга држава не могу да играју на глобалном нивоу јер су они регионални чиниоци у односу на велике силе.

„Трамп је свој однос према ЕУ најбоље изразио кроз подршку Великој Британији у вези са Брегзитом. Ни косовски Албанци нису срећни због Трампове политике јер Трампова администрација не испуњава њихове жеље и очито је и да је Сједињеним Државама стало да односе са Србијом поправи и да промене утисак код српске јавности. То никако не значи, међутим, да Америка одустаје од независног Косова. Ту нема илузија“, напомиње он.

У сваком случају, закључује наш саговорник, импичмент који је требало Трампа да уздрма у ствари је изазвао контраефекат и само му је дао ветар у леђа код гласача. Док су демократе овим потезом себи учиниле медвеђу услугу.