Текст преносимо у целини:
Ово би личило на диван гест енглеске политике према Србији, да то није ругање онима које је Горди Албион већ више пута насамарио.
Од Дизраелија, славног председника владе Уједињеног Краљевства, који је у српском устанку под Карађорђем, за ослобођење од Турског ропства видео опасност по интерес његове земље на Балкану, па до недавног британског захтева да се Србија званично прогласи за геноцидну земљу, постоји дуги низ акција ове велике силе, која је радила на томе да нам буде што боље, односно била активни учесник свих покушаја оспоравања српских виталних интереса.
Први српски устанак под Карађорђем је остатку света указао на постојање Срба, о којима су последњи пут чули јако давно, онда када је пала Србија под Турску окупацију у 15. веку.
Од тада Срби не постоје у европској геополитици. Велики земљотрес изазива појава некаквог Карађорђа, на челу до тада непостојећег православног народа, који ће се, ако се ослободи ропства и створи државу, неминовно окренути својој браћи по крви и вери, Русима. То никако није смело да се деси и зато ће Британија и Наполеон све учинити, како би помогли Турској, односно помогли својим интересима на Балкану. Вековна граница на Дрини између Османлијске империје и Аустроугарске царевине, било је идеално решење за Запад, јер је тако Русија била ван утицаја на Балкану.
Сумње у лепе намере
Жилавом борбом, жилави српски народ успева корак по корак да преживи и опстане као највећи народ на Балкану и тако постаје незаобилазан фактор у решавању било којег проблема на овим просторима. Али проблем настаје зато што Запад инсистира да је његов интерес на овом простору, важнији од виталних интереса народа који ту живе.
По изјави британске амбасадорке у Београду, стекао би се утисак да је Запад, Србији одувек желео све најбоље. Енглеска жеља да нас што пре ували у Европску унију, из које је ових дана побегла главом без обзира, а из које се најављује напуштање још неколико земаља, стављају велику сумњу у ову лепу намеру.
Британија је такође, уз подршку Запада, а очигледно из најбољих намера према Србима, створила државу Југославију, а није допустила стварање државе Србије, што би био логичан исход после велике српске победе у Првом светском рату. Тако је циљно створена рак-рана српском народу, чију ће метастазу контролисати Запад и спровести је у дело крвавим распадом друге Југославије.
Организује се затим пуч 27. марта у Београду како би Срби гинули за Британске интересе у Другом светском рату који следи, да би само четири деценије касније, кад Запад разбија Југославију, Србија била стављена на стуб срама од стране Запада у корист бивших нацистичких република Хрватске и Босне, против којих се борио раме уз раме са Србијом. Али интерес Западних сила је овог пута налагао да за Србију нема правде, јер стабилна и јака Србија значи стабилан и јак утицај Русије на Балкану.
Из најбољих намера према Србима, Черчил у Другом светском рату одлучује да одбаци српског генерала Дражу Михајловића, а пригрли комунисту, Тита, иако се српски краљ Петар Први склонио од Немаца у Лондон! Кад су Черчилу рекли да ће у том случају у Југославији завладати комунизам, одговорио им је: „Па нећете ви тамо живети!“ Да је Дража био победник, Србија би тада логично била блиска Русији, па би Енглеска стратегија на Балкану тешко функционисала.
У нама гори ватра...
На самом крају Другог светског рата, британска авијација интензивно бомбардује све српске градове, од Београда до Никшића, убијајући велики број невиног становништва и правећи огромна разарања. Ова бомбардовања савезничког народа немају никакво стратешко оправдање, осим помоћи комунистима да лакше узму власт, како би нам још једном било што боље.
Најзад, Британија прошле године са великим жаром инсистира да се Србија прогласи за геноцидну државу, како би нам опет било што боље! Борила се Енглеска са истим ентузијазмом да Србија добије ту титулу, као сада што изгара у напорима да Србија што пре уђе у Европску унију, коју је она напустила! Сви ти вековни напори, ове велике силе са задивљујућом културном баштином, за малу и сиромашну Србију, како би јој било што боље, пример су ретког цинизма и нескривеног и несвакидашњег непријатељства. Хвала Британији за све напоре које је чинила и даље чини за нашу срећу!
Постанимо свесни своје духовности, која је наша највећа снага! Наш спас се налази, поред блискости са Русијом, пре свега у нама и у нашем духу. Величанствене литије по Црној Гори нам дају храброст и наду да у нама гори ватра која ће нас одржати у животу и спасити од зла.
