Како је подсетио — током последњег сусрета „Нормандијске четворке“ договорено је да Кијев и Донбас раздвоје снаге са три нова дела линије разграничења, да отворе нове контролне пунктове, повећају активности по питању уклањању мина, као и да спроведу размену затвореника.
Поред рога, нагласио је Руденко, Кијев се обавезао да ће у свом законодавству утврдити „Штајнмајерову формулу“, као и да ће усагласити све правне аспекате специјалног статуса Донбаса, како би се обезбедило његово континуирано деловање.
„За сада је са тог списка реализована само размена затвореника и ништа више. Понашање Украјинаца у Контактној групи и изјаве кијевских званичника изазивају сумњу да ће до априла то бити могуће учинити. Без стварног напретка у испуњењу тих договора, говорити о прецизним роковима одржавања новог самита за сада није реално“, објаснио је Руденко.
Он је оценио и да то све доводи у питање организацију наредног самита „Нормандијске четворке“, који би, како је договорено у децембру, требало да буде одржан у априлу у Берлину.
Грузија такође хоће „Нормандијски формат“ преговора
Коментаришући предлог Грузије да са Русијом по питању Јужне Осетије и Абхазије преговара у формату који је пандан „нормандијском“, Руденко је оценио да Москва увек поздравља развој билатералних односа, али да у овом случају није битан број формата, већ постојање политичке воље у решавању нагомиланих проблема.
„Русија је већ исказала своје виђење по овом питању. Као и пре, полазимо од тога да је проблематика регионалне безбедности предмет међународних Женевских дискусија по питањима безбедности и стабилности у региону Закавказја. Показало се да је овај преговарачки формат потребан, али да Москва и Тбилиси већ имају довољан број формата чији развој Русија поздравља“, закључио је он.