Према подацима агенције ЦИА о тајној операцији „Рубикон“, на које се позива „Вашингтон пост“, швајцарска компанија је на своје уређаје инсталирала две врсте опреме — безбедну и „рањиву“. Безбедни уређаји продавани су углавном швајцарским купцима, док је „рањива опрема“ продавана другим земљама, између осталог Ирану, Саудијској Арабији, Индији, Пакистану, Ватикану и Либији. Неутралност Швајцарске је била „гарант поверења“ за купце, а за америчку и немачку обавештајну службу добар мамац за несметано прикупљање података.
„Рубикон“ — тотално шпијунирање
„Када је реч о операцији ’Рубикон‘ и генерално о активностима америчких обавештајних служби, ништа ново нисмо научили. Америчке обавештајне агенције раде по принципу ’тоталног прикупљања информација‘. То је попут бацања мреже како бисте ухватили рибу. Мрежа се баца, а затим се анализира шта је у њој прикупљено, потом се те информације анализирају и на основу тога састављају извештаји и доносе одлуке“, рекао је Александар Жилин, војни аналитичар.
Према његовим речима — америчке обавештајне службе раде по истом принципу као и британске. Њихове обавештајне агенције не само да прикупљају информације, већ и саме одлучују о спровођењу одређених операција, док су у другим земљама, укључујући и Совјетски Савез и Русију, специјалне службе подређене политичком руководству земље и нису независне.
Интересантно је да једине две земље које у том периоду нису биле жртве америчких и немачких служби јесу тадашње припаднице социјалистичког лагера, Совјетски Савез и Кина, које су због блоковске поделе и оштрих међународних тензија користиле своју опрему.
Како наводи „Вашингтон пост“ — америчка Агенција за националну безбедност, заједно са немачким партнерима, није контролисала само развој технологије у оквиру ове швајцарске фирме, већ и алгоритме, запослене, па и токове продаје.
Немачко-америчка обавештајна сарадња
Немачко-америчка обавештајна сарадња у том периоду је, према мишљењу стручњака, била логична, са тачке гледишта америчких интереса, и неизбежна, са тачке гледишта немачких. САД следе искључиво своје националне интересе, у потпуности контролишу западне обавештајне службе и активно са њима сарађују у сврху прибављања обавештајних података и вршења контроле политичара.
Жилин истиче да сарадња између америчких и немачких обавештајних служби у оквиру операције „Рубикон“ није ништа уникатно, те да Американци у провокативним околностима често настоје да користе земље које од њих зависе на овај или онај начин.
„Када је реч о сарадњи америчких и немачких тајних служби, целокупна историја њиховог односа говори о томе да америчке тајне службе доминирају над немачким и ту није толико реч о сарадњи колико о коришћењу немачког потенцијала како би се добила информација. Ниједна обавештајна служба не жели да буде откривена и користи разне опције како би противника довела у заблуду“, рекао је експерт.
Представници ЦИА и Федералне обавештајне службе Немачке одбили су да коментаришу ове наводе за „Вашингтон пост“, али званичници ових земаља ни у једном тренутку нису оспорили аутентичност документа на које се лист позива.
Америчка Агенција за националну безбедност хара и данас?
Агенција за националну безбедност, која је одговорна за сакупљање и анализу страних комуникација и за безбедност Владиних комуникација од напада сличних агенција, према речима Едварда Сноудена — активна је и данас, на исти начин као што је била и у случају операције „Рубикон“.
Сноуден наводи да би новинари „Вашингтон поста“ требало да се баве и питањем како је америчка обавештајна заједница прешла од саботаже шифроване комуникације уз помоћ страних посредника на корумпирање америчких компанија, као што је „РАС“ — компанија основана 1982. године, која се такође се бави криптовањем.
Овај бивши припадник америчке обавештајне службе се позива на чланак који је објавио „Ројтерс“ у децембру 2013. године, где се наводи да су америчка Агенција за националну безбедност и компанија „РАС“ потписале тајни уговор у вредности од 10 милиона долара, који ће овој обавештајној служби пружити исту могућност прикупљања информација као и некадашњи „Крипто АГ“.
Експерт истиче да су све ове „шпијунске игре“ одавно познате одређеним круговима и да су новост само за „масе“.
„Готово да су сви заборавили како су прислушкивали Ангелу Меркел. Мислите да су престали да је прислушкују? Никада! Нема ничег новог, такви скандали ће се стално појављивати, као што ће и бледети, али никаквих измена у раду обавештајних служби неће бити. Ако неко мисли да ће ЦИА почети да се руководи моралом, онда је у заблуди. Постоје два принципа којима се ЦИА руководи: потребно је добити информацију или убити и — није потребно“, истиче Жилин.
Све акције у оквиру операције „Рубикон“
Историја сарадње немачких и америчких обавештајних служби у оквиру операције „Рубикон“ је изузетно богата.
Ове обавештајне службе су пратиле иранске муле (шиитске верске представнике) за време „иранске талачке кризе“, која је трајала од 1979. до 1981. године. Исламисти су тада заузели амбасаду САД у Ирану, а неуспех операције спасавања од стране америчке обавештајне службе је имао директне импликације на унутрашњу политичку ситуацију. Сматра се да је победу на америчким председничким изборима 1981. године однео Роналд Реган управо због неспособности Џимија Картера да успешно оконча ову кризу.
Осим тога, ЦИА и Федерална обавештајна служба Немачке су за време Фокландског рата делиле са Британијом своје обавештајне податке о стању аргентинских снага, пратиле убиства латиноамеричких диктатора, али и траг честитки упућених либијским званичницима због успешно изведеног терористичког акта у берлинској дискотеци „Ла Бел“ (La Belle) 1986. године. Овај терористички акт је, како је касније утврђено, извршен према налогу Гадафија, а циљ су били амерички војници који су тада још увек обезбеђивали Западни Берлин.
Прве сумње у безбедност криптованих информација разних земаља појавиле су се након што је објављена преписка америчке Агенције за националну безбедност и оснивача „Крипто АГ“. Челници држава које су биле предмет праћења добили су упозорење од својих обавештајних служби након неопрезних изјава америчких званичника, а нарочито тадашњег председника Роналда Регана, који је изјавио да САД пресрећу поруке либијских званичника умешаних у терористички акт у дискотеци у Берлину.
Немачко-америчка обавештајна осовина је престала да функционише 1992. године, када је у Ирану ухапшен продавац швајцарске опреме, након чега се немачка Федерална обавештајна служба повукла из операција, те је ЦИА откупила удео немачке обавештајне службе у компанији и наставила са радом. Према речима бивших и садашњих америчких званичника — амерички удео у компанији је продат тек 2018. године, када је швајцарска компанија „Крипто АГ“ изгубила лидерску позицију због развоја технологија за „онлајн“ криптовање.
