Из СЕ истичу да нису добили јасно објашњење концепта „културно наслеђе“ који су власти користиле да оправдају могући повраћај имовине од Српске православне цркве, током њихових разговора о том питању са представницима Венецијанске комисије.
„Колико далеко иде овај концепт, јер није сигурно да ли свака црква или сваки манастир, сами по себи, могу бити квалификовани као ‘културна баштина’. До сада нисмо добили одговор. Исто тако, нисмо јасно разумели зашто је потребан пренос власништва, ако пренос у принципу не утиче на коришћење ове имовине од стране верских заједница, како су црногорске власти уверавале Венецијанску комисију”, истиче се у документу.
Известиоци СЕ истичу да су чули и занимљив став - ако оне одредбе које се односе на власништво и даље буду доживљаване као контроверзне, решење би било да се нацрт закона подели на два одвојена текста, како се не би одлагало поштовање оних одредби које се односе на статус вероисповести, преносе „Вијести“.
Савет Европе, међутим, констатује да се то није десило јер је црногорска Влада посала јединствен текст закона, који је Скупштина као такав и усвојила крајем прошле године.
Главна препорука Савета Европе, у чији су извештај „Вијести“ имале увид, је да неће бити окончан пост-мониторинг дијалог због веома ограниченог напретка у кључним областима – правосуђу, борби против корупције, поверењу у изборни процес и медијима.
Коизвестиоци Савета Европе закључују како изгледа да је у тим областима Црна Гора достигла „стаклени плафон“, те да је време да покаже да постоји политичка воља за пробијање тог плафона.
