Када је Гренел именован за америчког изасланика за преговоре између Београда и Приштине, он, према речима Смајловићеве, није именован да не успе, већ да успе.
„То је била рискантна ситуација за Србију, зато што људи попут Гренела, који су на оштрој узлазној линији у каријери, морају да покажу да су ствар решили. И они би ствар решили кршећи свачије интересе да би остварили тај успех на који су послани“, каже она.
Избор Гренела - пад интересовање САД за Косово
Чињеница да Гренел више неће бити непосредно задужен за косовско питање, значи да ће за њега пасти америчко интересовање и да дијалог између Београда и Приштине више неће бити у врху америчких приоритета, додаје она.
„Није Косово ни сада било у врху приоритета, али када човек који је високи приоритет у администрацији преузме неки проблем, он ће да га реши. Сада, када Гренел иде на друго, важније место, мислим да ће у доброј мери да заборави на нас и да ће наш сукоб да се спусти неколико степеница на листи приоритета америчке спољне политике“, сматра Смајловићева.
Велики је ризик када неко попут некадашњег америчког изасланика за Балкан Ричарда Холбрука или Гренела дође да решава неки проблем, јер то су „људи који газе све пред собом и којима је главни циљ да напредују“, да покажу да Американци могу успешније да реше неки проблем од Европљана објашњава наша саговорница.
„Наставиће Вашингтон да се интересује за српско-албански сукоб, наставиће да фаворизује Косово, али, по мени је за Србију добра вест да човек оволике енергије, оволиког престижа и оволиког утицаја на Доналда Трампа, више неће бити задужен за односе између Косова и Србије“, каже Смајловићева.
Гренел је Трампово осигурање
Гренел, који је до сада, осим дужности специјалног Трамповог изасланика за преговоре између Београда и Приштине обављао и дужност амбасадора у Немачкој, где је показао чврст став заступајући америчке интересе у најмоћнијој европској земљи, именован је за вршиоца дужности директора Националне обавештајне службе.
Са тог места он ће надзирати рад 17 америчких обавештајних служби, међу којима су и ЦИА, ФБИ, војне обавештајне агенције, као и Национална служба безбедности (НСА).
Ово место је веома важно за Доналда Трампа објашњава Смајловићева, подсећајући да су сви Трампови проблеми почели оног тренутка када су амерички медији објавили да је свих 17 америчких обавештајних агенција проценило да је Русија интервенисала у изборној трци са намером да Трамп победи.
Била је то лажна вест – испоставило се да се ради о конструкцији директора Националне обавештајне службе, који је заостао из мандата Барака Обаме.
„Трамп је овај корак предузео да му се више никада не би десила та врста пропагандне акције против њега, да испадне да је он сам против 17 америчких обавештајних агенција“, закључује Смајловићева.
