„Ја сам сведок да у литијама данас нису само они који никада нису били блиски Цркви, па чак нису сви ни Срби. Данас је питање части бити у литији, а не остати код куће“, истакао је Маловић писац из Херцег Новог, приморског града у ком се као и у бројним другим широм Црне Горе одржавају литије сваког четвртка и недеље.
Разгледнице из литија – хит за туристе
Маловић најављује да ће штампати разгледнице са мотивом херцегновских литија, које су, како истиче, историјске и којима би, ако буду потрајале, могли и туристи да се прикључе и потом о њима казују кући.
Он је истакао да су литије епских размера и да народ не може да изгуби ако буде следио крсни ход.
„Сада је бити или не бити, уколико ми као народ попустимо, заувек ћемо изгубити, а ако Мило Ђукановић попусти, он ће заувек изгубити. То су сада два овна на брвну. Нико не сме да попусти јер је улог огроман. За нас је то питање опстанка, за нас није то само Закон о слободи вероисповести, него закон иза кога Срба може да нестане у Црној Гори, а ове литије показују оно што и јесте истина +/– да је већинска Црна Гора заправо српска“, навео је Маловић.
Сматра да је председник Црне Горе Мило Ђукановић сатеран у ћошак и да ће морати да попусти пред народом.
„Може на неки начин да употреби силу, али знате како Његош каже: ’Коме закон сједи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом‘. Шта год Мило урадио, он ће дугорочно изгубити. Он више није у позицији да може да добије, само је питање модалитета како ће то да се заврши, али победа Милове стране је, по мени, апсолутно искључена“, рекао је Маловић.
Оценио је да црногорске заставе не пали нико из литија, како тврде подгоричке власти.
„Сами себи то раде да би могли да оптуже другу страну. Литијско понашање искључује такву врсту праксе, никоме се не исплати то из крсног хода, исплати се само провокаторима“, рекао је Маловић и оценио да штагод да Ђукановић уради, још дубље се закопава.
Литија – феномен који је ушао у историју
У почетку су на литије ишли људи при Цркви, а онда су почели да се прикључују и други којима литургијска пракса није блиска, па су почеле да долазе целе фамилије, а затим да се литије одржавају у градовима у којима пре нису, а затим су постале дуге више десетина километара.
„Ви видите да се ради о феномену који је ушао у историју. Ми данас можемо да говоримо о литијским временима јер нема никаквеполитичке иконографије и видимо да ових дана извесни опозициони политичари не могу да сакрију свој бес да им је Црква, из њиховог угла гледано, узела шоу. Односно, њихово бирачко тело се топи јер је народ разочаран гинисовски дугом неспособном опозицијом, а са друге стране у сваком граду сем на Цетињу сваког четвртка и недеље литије премрежавају град“, навео је Маловић.
Он је казао да су увек масовни скупови имали неку дозу агресије и политичке пароле и да је неко је стајао иза свега тога са личним интересом, што са литијама у Црној Гори није случај.
„Овде је интерес не само да се бране светиње у Црној Гори, него и бунт према једној дугој себичној и отуђеној власти, којој желимо да видимо крај“, закључио је Маловић.
Никола Маловић на Сајму књига у Београду
Претходно је са Николом Маловићем Спутњик разговарао на Сајму књига у Београду, где је промовисао свој роман „Галеб који се смеје“. Маловић нам је тада открио који би коментар имао данас Његош када би погледао са Ловћена Бококоторски залив, али и колико је храбрости потребно залагати се за српски идентитет у Боки:
