Дечији психолог Kатарина Бурмистрова из Центра за децу и родитеље „Божић“ каже да је данас тешко рећи шта се подразумева под лепо васпитаним дететом у Русији.
„У већини случајева у ту групу деце спадају она која разликују добро од зла и имају неке своја принципе када је реч о нормама понашања. И наравно деца која већ у раном добу јасно показују како желе да се реализују“, рекла је Бурмистрова.
Она је истакла да су раније, у совјетско време, биле заступљене оштрије и репресивније методе васпитавања. Сада породица, а не држава, ствара слику о друштву у коме дете одраста. И „савременом руском детету“ је много теже да се оријентише у таквом свету, теже му је да пронађе себе и пут који би му одговарао и довео га до жељене самореализације.
Дечији клинички психолог Елена Морозова додаје да је добро васпитано дете оно које у потпуности влада етиком понашања. „Лепо васпитано дете у Русији је оно које се сећа шта су му рекли родитељи и учитељи, како треба да се понаша. Васпитано дете сву ‘теорију’ треба да примени у пракси. Оно је свесно да старији људи захтевају посебан приступ, да је трудној жени потребна посебна пажња и тако даље“, истакла је Морозова.
Радећи као дечији психолог већ 25 година, Морозова је навела да је сада у Русији јако приметан утицај Запада. То значи да је модерно имати веома блиски однос са дететом, нема више строгих ограничења и родитељи се некада боје да кажу детету „не“. Кратко речено, Руси су постали склони либерализму.
„Са једне стране ово је велики напредак јер су људи схватили да се дете и без батина може лепо васпитати и да викање не доноси добре резултате. Са друге стране, постављање граница је данас мање присутно и чини ми се да некада то може бити штетно за дете“, рекла је Морозова.
Очеви учествују у васпитавању детета више него раније
Традиција да жена седи кући и васпитава дете док муж ради, данас је све мање заступљена у Русији. Очеви су укључени у процес васпитавања и са радошћу уживају у тој улози, а психолози сматрају да је ова тенденција променила руске породице набоље.
„У Москви и другим развијеним милионским градовима се доста инсистира на улози оца у породици. Још увек не можемо видети столове за пресвлачење беба у мушким тоалетима, али можда их има на неким празницима и приредбама за децу. Очеве видимо на улицама са децом и они често долазе на родитељске састанке. И ово има утицај на децу оба пола, јер не смемо заборавити да је улога оца важна како за девојчице, тако и за дечаке“, нагласила је Бурмистрова.
Дечији психолог — саветник за односе са децом
Донедавно је „дечији психолог“ био велика предрасуда за све. Полако нестаје стереотип да дечијег психолога посећују само болесна деца. Стручњаци истичу да у васпитавању детета породица има примарну улогу коју дечији психолог, с времена на време, допуњава.
„Дечији психолог је уствари консултант. Родитељи се често обраћају када се појаве потешкоће и потребна им је стручна помоћ. Као што је доктор здравствени саветник, тако је дечији психолог саветник за односе са децом. То је посебно важно када је реч о првом детету у породици, родитељ не зна све унапред и сусреће се са проблемима. Зато је одлазак код психолога пречица до најбољег решења. Главна ствар коју сви треба да знају је да психолог не лечи болесне, већ да помаже здравој деци при одрастању“, закључила је Бурмистрова.
Велике промене у процесу одгајања деце у Русији су уочљиве. Утицај Запада је неминован, људи су постали отворенији и блажи. Судећи по мишљењу стручњака, тежња за лепо васпитаном децом расте из дана у дан, што доводи до тога да се људи све више посвећују својој породици.