Инфодемија као израз који је употребила Светска здравствена организација указујући на глобалну претрпаност информација око коронавируса, почела је да узима маха међу становништвом Србије. Уплашени грађани се снабдевају заштитним маскама, а поједини и залихама брашна, млека и осталих намирница, за случај појаве коронавируса у нашој земљи.
Србија "заражена" од инфодемије
У мору информација око ове глобалне забринутости, грађани Србије тешко проналазе веродостојне изворе и боје се да власти заташкавају појаву овог вируса како не би дошло до панике.
Стручњаци тврде да нема никаквог разлога за панику и апелују на грађане да не верују дезинформацијама које се шире медијском сценом и друштвеним мрежама.
„Нема ниједног медицинског разлога за панику. Много је благ вирус. Он има нижу стопу смртности од грипа, од САРС-а и било ког другог вируса. Друго, нико од њега не умире ко није стар и болестан. Према статистици у Италији, њих једанаест је умрло до сада, а за осморо знамо да су сви били стари око 80 година, и имали сукардиоваскуларне проблеме“, рекао је за Спутњик признати српски пулмолог Бранимир Несторовић.
Он објашњава да од овог вируса постоји ризик само за људе који болују од кардиоваскуларних и плућних болести и дијабетеса. Међутим, према Несторовићевим речима, ни то нису алармантни подаци јер је проценат смртности код кардиоваскуларних болесника око 11 процената.
У медијима доминирају лажи
Професорка са Факултета политичких наука у пензији Неда Тодоровић, коментарисала је за Спутњик ширење дезинформација о коронавирусу путем медија.
„То је питање кредибилности медија. Ми смо сведоци чињенице да у читавом свету, а посебно код нас, у великом броју медија доминирају лажне вести. Од лажне вести до теорије завере само је један корак. Према томе, ми као грађани нисмо сигурни да је оно што путем медија добијамо као информацију тачно, да је то нешто у шта ми можемо да поверујемо“, сматра Тодоровићева.
Наша саговорница је истакла да се, према статистичким подацима, у случају коронавируса ради о минималним процентима угрожених. У Кини је око 77 хиљада људи заражено, па имајући у виду број становника ове земље који превазилази милијарду и четири милиона, ради се о проценту заражених од 0,01.
У Италији нема панике
Тодоровића наглашава да јој није јасно зашто нико не говори о немалом броју људи који су оздравили од коронавируса - шта је са њима, како су они оздравили, шта се њима давало.
„Паралелно гледам италијанску и нашу телевизију и видим да иако тамо постоји значајан број заражених у северном делу земље, у медијима нема неке велике панике. Један од њихових најпопуларнијих водитеља јуче је рекао гледаоцима да треба добро прати руке и да њима не треба дирати уста, нос и очи. То је нешто што нама нико није рекао, а то је елементарна ствар културе“
Професорка са ФПН закључује да је главни проблем у вези са пласирањем лажних информација о коронавирусу тај што у Србији постоји огроман број таблоида који манипулишу разним вестима, а са друге стране, јако мали број озбиљних и релевантних медија којима може да се поклони поверење.
„Постоји и питање медијске писмености. Мање ћу се ја потрести која знам коме могу да верујем а коме не, него читалац, гледалац и слушалац коме таблоиди и програми који емитују ријалитије саопштавају каква је ситуација“.
"Вести" на мрежама које импесионирају
Стручњак за дигитални маркетинг Исток Павловић, објаснио је за Спутњик да се ширење панике друштвеним мрежама дешава зато што људи имају потребу да импресионирају своје пратиоце објављујући информације за које ни сами не знају да ли су истините.
„На друштвеним мрежама може се наћи велики низ контроверзних информација око коронавируса. Почев од тога да људи саветују да се уопште не излази из куће до тога да се прича да је то претерано јер је смртност од обичног грипа већа и тако даље. То је велики проблем јер људи не знају коме да верују“, рекао је Павловић.
Саговорник Спутњика навео је и проблем неповерења људи у званичне институције, и закључује да се треба информисати из проверених и званичних извора информисања, што домаћих што страних.
