Уклањање токсичног коктела молекула и честица које „зачепе“ плућа, а која су резултат изгарања нафте, плина и угља вратиле би просечно читаву годину живота, наводи се у раду објављеном у часопису „Кардиовасулар рисерч“.
„Загађење ваздуха већи је јавни здравствени ризик од пушења“, наводи шеф истраживања Џос Леливелд с института Макс Планк у немачком Мајнцу за АФП.
„Много се тога може избећи заменом фосилних горива чистом обновљивом енергијом.“
Загађење ваздуха убија 19 пута више људи сваке године него маларија
У поређењу с другим узроцима преране смрти, загађење ваздуха убија 19 пута већи број људи сваке године него маларија, девет пута већи број него ХИВ/АИДС и три пута више људи од алкохола, утврдила је студија.
Срчане болести и мождани удари одговорни су за готово половину тих смрти, а плућне болести и друге незаразне болести попут дијабетеса и повишеног крвног притиска односе се на већи део остатка тих смрти, преноси Индекс.хр.
Само је шест посто преурањеног морталитета услед рака плућа, који је резултат загађеног ваздуха.
„Наши резултати показују да постоји пандемија загађења ваздуха“, каже шеф истраживања Томас Мунзел с института Макс Планк.
„И загађење ваздуха и пушење се могу спречити, но током последњих неколико десетлећа много се мање пажње посвећивало загађењу ваздуха него пушењу, а посебно међу кардиолозима.“
Најтеже погођена регија је Азија, у којој је просечни животни век скраћен за 4,1 годину у Кини; 3,9 година у Индији и 3,8 година у Пакистану.
Око две трећине превремених смрти може се приписати загађењу
У неким деловима тих земаља данак токсичном ваздуху у тим земљама је чак и већи, показала су друга истраживања.
У индијској покрајини Утар Прадеш, дому 200 милиона људи, мале честице загађења саме по себи скраћују очекивано трајање живота за 8,5 година, док у кинеској покрајини Хубеј, у којој живи 74 милиона људи, загађење одузима просечно готово шест година живота, према индексу повезаности квалитета ваздуха и трајања живота који је развио тим научника из института за енергетску политику у Чикагу.
Животи у Африци такође су скраћени просјечно 3,1 годину, а људи у неким нацијама попут Чада, Сијера Леонеа, Нигерије или Обале Слоноваче губе 4,5 до 7,3 године.
Међу европским државама највеће загађење ваздуха је у Бугарској, Мађарској или Румунији.
„Показује се да се око две трећине превремених смрти може приписати загађењу које је дело људских руку, углавном због потрошње фосилних горива“, каже Мунзел.
„То се пење на до 80 одсто у богатијим земљама, а може се избећи 5,5 милиона смрти широм света“, додаје он.
Најмање погођене обе Америке, западна и северна Европа
Морталитет који се не може избећи резултат је природних појава попут шумских пожара или олуја које преносе ситне честице и прашину, а које погађају средњу Азију или северну Африку.
Научници истичу да су учинци оба природна феномена појачани климатским променама изазваним човеком.
Најмање погођене регије на свету су обе Америке, западна и северна Европа и мале острвске државе.
Број од 8,8 милиона превремених смрти због загађења ваздуха сваке године представља двоструко већу процену од оне коју је објавила Светска здравствена организација.
„Учинак загађења ваздуха на кардиоваскуларне и друге незаразне болести битно је потцењен“, објашњава Леливелд.
Загађење ваздуха оштећује крвне жиле изазивањем снажнијег оксидативног стреса што води у повећање крвног тока, дијабетес, мождани или срчани удар и застајање срца.
У Кини привремено умире 2,8 милиона људи
Нова процена за Кину је 2,8 милиона превремених смрти годишње, што је 2,5 пута више од процена СЗО.
Научници кажу да постоје знакови у Индији, Кини и другим растућим економијама да су људи све неотпорнији на загађени ваздух.
„Свест да је загађење ваздуха велики здравствени ризик може придонети спремности да се полако искључују фосилна горива, а то може погодовати и напорима да се смањи глобално отопљавање“, каже Леливелд.
Како би проценили утицај загађења ваздуха на очекивано трајање живота, научници су применили податке о изложености микрочестицама и озону за 2015. на симулацијске моделе о интеракцији хемијских процеса у атмосфери с природним и вештачким загађивачима.
