Према одредбама Закона, запослени које су послодавци ангажовали посредством агенције за запошљавање стекли су једнаке услове и права из радног односа као и остали запослени у тој фирми које је послодавац директно запослио.
Како је то ових дана објаснила државна секретарка у Министарству рада Бојана Станић, они ће сада имати право на накнаду услед боловања, право на годишњи одмор, једнака права по основу рада у погледу зараде, услова рада, однoсно радног времена, прековременог и ноћног рада.
Већ злоупотребе запошљавања преко агенције
И саговорник Спутњика истиче да је важно то што је овај закон практично изједначио највећи део права радника на лизинг са онима који су директно ангажовани од стране послодавца. Додаје, међутим, да оно што је позитивно у тексту закона у пракси може да буде злоупотребљено, с обзиром на то да неки његови делови нису најјасније дефинисани.
Он посебно указује на податак да је и даље могуће да послодавци у фирми све запослене у потпуности ангажују посредством агенције за запошљавање. Ограничење од 10 одсто ангажованих путем агенције у односу на укупан број запослених у фирми, како познаје Европа, према овом закону односи се само на оне који са агенцијом имају уговор на одређено време.
Послодавац тако може у фирми да има све запослене преко агенције ако са њом имају уговор на неодређено време и да онда не постоје такозвани упоредни запослени који би били мера за остваривање права запослених. У тој ситуацији, како каже, послодавац поштује оно што је запослени уговорио са агенцијом.
Маневри преко задруга
„Друго што се дешава у пракси то је да смо паралелно имали измене закона које регулишу ангажовање лица преко задруга. Постоје послодавци који су имајући у виду нове обавезе које прописује овај закон о агенцијском запошљавању део људи превели на омладинске и студентске задруге преко којих та иста лица ангажују на начин на који су то радили и до сада“, објашњава Ристић.
Такве особе, како подвлачи, не могу да остварују права у складу са овим законом и таква злоупотреба закона је већ уочена, као и притисци да се промене колективни уговори и да се у њима дефинишу одређена права агенцијских радника која су нижа од права запослених које су послодавци директно запослили, без посредовања агенције.
Множе се агенције
На питање колико уопште имамо агенција за запошљавање и колико запослених до посла долази на тај начин он одговара да их је на крају прошле године било 118, што је знатно више него када се у априлу 2016. године кренуло са разговорима о закону, када је преко агенција, по подацима Министарства за рад, било запослено 16-17.000 лица. Данас, каже он, имамо између 60.000 и 100.000 грађана ангажованих на овај начин, а то је између четири и пет одсто свих запослених у Србији, што је у односу на европски просек дупло више.
„Уместо да то буде привремено ангажовање када фирма има потребу због сезонских осцилација, или због изненадног повећања обима посла, имамо ситуацију да закон промовише трајно ангажовање лица преко агенције и имамо трајну несигурност свих тих лица“, критичан је Ристић.
На питање шта се дешава са радницима који са агенцијом имају уговор на неодређено време, а у фирми у којој су радили је престала потреба за њиховим ангажовањем, он објашњава да им агенција обезбеђује накнаду која не може да буде нижа од минималца за време док чекају нови ангажман, или агенција у складу са Законом о раду тог радника може да прогласи технолошким вишком и да му да отказ, што је по мишљењу Ристића вероватнији исход.
"Магловита" решења
Њему ће у складу са законом бити исплаћена отпремнина која ће зависити од година радног стажа у агенције и она ће, по оцени нашег саговорника, бити јако мала или никаква зато што је могуће да радници неће имати ни пуну годину радног стажа.
„У складу са искуствима неких других земаља ми смо предлагали да се обезбеди гаранција за добро обављен посао од стране агенције. С друге стране, с обзиром на то да се ради о привременим пословима ми смо захтевали да се проценат оних који се могу појавити у једној компанији преко агенције ограничи максимално на 10 процената“.
Ти предлози репрезентативних синдиката нису били уважени. Задржана је , како каже, магловита формулација у појединим одредбама која оставља доста простора за злоупотребе у пракси, па репрезентативни синдикати нису подржали овај закон, указао је за Спутњик саветник у Градском синдикату „Независност“.
„Имамо већ формирану радну групу која је одлуком Извршног одбора синдиката задужена да прати примену закона. Већ смо имали састанак радне групе и у наредном периоду ћемо захтевати састанак са представницима Министарства рада, како бисмо размотрили случајеве у пракси где су се већ појавиле одређене злоупотребе“, каже Ристић за Спутњик.
