Према подацима „Лабораторије Касперски“, у Русији се у 2019. години троструко повећао број корисника који су били жртве шпијунаже и „програма за праћење“, као и оних чији су подаци били коришћени, а банковни рачуни испражњени и све то преко мобилних телефона.
Димитриј Маринчев, интернет омбудсман истиче да је проблем шпијунаже прего моблних телефона и крађа личних података постао проблем не само за Русију, него и остале земље у свету.
Како шпијунирати преко телефона
„За кориснике, сајбер безбедност представља реалну опасност, не само у смислу, да људи постају жртве преваре или се сусрећу са вирусима који улазе у њихове уређаје, већ и у смислу да опасност вреба и од апсолутно легалних и обичних сервиса, социјалних мрежа и апликација које такође прикупљају, анализирају и чувају велики број података о корисницима, који потом омогућавају да се кроз њихову анализу манипулише садржајем који се предлаже кориснику“, рекао је експерт.
Експерти наводе да хакери активно прате све трендове и начине манипулације у интернет сфери, а неретко се баве и психологијом како би боље разумели и приступили корисницима, који са друге стране нису ни свесни колико се „тајних информација“ заправо налази сачувано у њиховим телефонима.
Један од главних стручњака компаније „Лабораторија Касперски“, Виктор Чебишев, истиче да постоје три основна начина за шпијунажу и прикупљање података преко мобилног телефона- софтвери за праћење, рекламе и службе за подршку „Гугл Аксесибилити Срвис“.
Гугл сервис је првобитно био направљен за особе са инвалидитетом, али су хакери убрзо почели да га користе за шпијунажу и прикупљање података са разних апликације. Када је реч о рекламама, да би се поставио банер, апликацији је неопходно да прикупи велики број података, након чега се информације преносе трећим лицима, а без знања корисника. На тај начин је немогуће предвидети у чије руке ће информације доспети.
Као најлукавији начин за шпијунажу, експерти наводе „софтвере за праћење“. Према њиховим речима, они представљају заправо легалан начин за пословну шпијунажу, најчешће, али и шпијунажу сваке друге врсте. Ови софтвери када се инсталирају на мобилни телефон, функционишу у позадини, те власник уређаја не може ни да посумња да је жртва шпијунске завере. Ови софтвери не само да имају приступ личним подацима, него прате и личне преписке корисника преко друштвених мрежа, а имају приступ и геолокацији, фотографијама и историји претраживања.
Руски начин за борбу против сајбер шпијунаже
Андреј Свинцов, народни посланик у Државној думи истиче да је да шпијунажа и крађа података отвара озбиљне проблеме и могућности за манипулацију судбинама људи, компанија, организација, а да модерне технологије управо то омогућавају.
„Дигиталне технологије и технологије за пренос података се брзо развијају. Различите врсте дигиталних услуга, као што су на пример плаћање преко телефона, банковних картица или интернета, подразумева постепено прикупљање података о физичким лицима, њиховим рачуннима, бројевима телефона и месту пребивања.Практично сви подаци о човеку почињу да се чувају на разним сервисима“ рекао је народни посалник.
Свинцов истиче да у Русији већ постоји закон према коме постоји обавеза чувања свих личних података на територији Русије, али и да поред тога подаци цуре. Он додаје да је недавно усвојен закон о стварању централизоване базе података за физичка лица која су грађани Русије, а чији ће администратор бити Пореска служба.
„Биће створен централизовани државни орган који ће који ће прикупљати податке о свим грађанима Русије, као и о онима који живе на територији Русије. Сви остали електронски сервиси ће се обраћати овом органу за идентификацију корисника“, рекао је народни посланик.
На овај начин, све комерцијалне организације, органи или институције које траже податке ће добити само потврду о постојању тих података.
Експерти истичу да је најбољи начин заштите од шпијунаже преко телефона, редовно чишћење и уклањање апликација које се не користе. Чим апликација тражи дозволу за приступ позивима или албуму, треба разислити о њеној сигурности.Скуп мера усмерених на заштиту мобилне приватности, стручњаци називају „сајбер имунитетом“, а у савременом свету, како кажу, он није мање важан од имунитета људског тела.
