Универзитет у Сиднеју је 2015. године на снимцим проучавао студенте а и бележио колико пута додирују своја лица. Сваки од 26 будућих лекара који је учествовао додирнуо је лице просечно 23 пута током сат времена. Готово половина тих додира (44 посто) укључивала је очи, нос или уста, за Си-Ен-Ен пише Фејт Карими, а преноси „Индекс.хр“.
Не додиривати лице теже је него што звучи
У борби против коронавируса, који је досад широм света убио више од 4.000 људи, довољан је само један додир да се микроби с прстију пренесу у тело кроз носнице, очи или уста.
„Вируси који нападају респираторни састав у тело улазе кроз мукозалне мембране које се налазе у носу, усној шупљини и уснама. Лошом хигијеном руку лако је покупити виралну инфекцију“, каже докторка Даун Мејни Бекер, специјалиста за инфективне болести на Флориди.
Но, будући да целог живота додирујемо лице, заустављање ове навике теже је него што се чини. У петак се на друштвеним медијима појавио снимак калифорнијске директорке департмента за јавно здравство која додирује своје лице током конференције за новинаре на којој саветује људе да то не чине.
Чак и један озлоглашени и самопроглашени клицофоб не може себи да помогне.
„Недељама нисам додирнуо лице, недостаје ми“, шалио се прошле недеље амерички председник Доналд Трамп.
У понедељак се појавила његова фотографија на којој додирује своје лице.
Додиривање лица понекад је повезано са стресом
Као и већина понашања, стално додиривање лица почиње у младој доби и с временом постаје навика.
Људи своја лица додирују из различитих разлога. Владина студија из 2014. године указује да додиривање лица смањује стрес и нелагоду.
„Спонтан гест самододиривања лица догађа се више пута сваког дана код свих људских бића, понајприје у стресним ситуацијама. Ови покрети нису усмерени на комуникацију и често се изводе с мало или нимало свести о њима“, стоји у споменутој студији.
Постоје начини да се умањи шанса од инфекције упркос додиривању лица
„Бити свестан ове навике помаже при избегавању додиривања лица. Важно је препознати окидаче попут цурења носа или кијања. У таквим случајевима, добро је имати марамицу и не додиривати лице голим рукама“, савјетује Бекер.
Амерички Центар за контролу и превенцију болести саветује прање руку водом и сапуном најмање 20 секунди. Ако вода није доступна, може се користити и средства за дезинфекцију руку која садрже најмање 60 посто алкохола.
Размислите о стварима на којима су микроби, а које додирујете сваки дан. Мобилни телефони, кључеви од аутомобила, врата и лифтови, чак и новчанице за које не знате где су све биле.
Сад замислите да се све те бактерије, вируси и алергени из тих предмета пренесу у ваше тело кроз слузницу носа, уста или очи. Или кроз посекотину на лицу или врату за које ни не знате да имате.
