00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Научници излечили рак црева код 100 одсто лабораторијских мишева

© Sputnik / Михаил Воскресенский / Уђи у базу фотографијаГенетички научни центар
Генетички научни центар  - Sputnik Србија
Пратите нас
Међународна група научника на челу са експертима са московског Националног истраживачког технолошког универзитета (МИСИС ) изјавила је да је излечено 100 одсто мишева оболелих од рака црева, уз помоћ лека на бази наночестица кобалт-гвожђе оксида.

За лечење је примењена технологија лечења онколошких болести заснована на хипертермији — загревање тумора до одређене температуре, захваљујући унетим наночестицама. Резултати испитивања објављени су у часопису „Наномедисин“

Магнетна хипертермија је метода лечења рака која је у развоју и у којој интезивно загревање може проузроковати уништавање ћелијских протеина, што доводи до брзог уништавања ћелија тумора. Да не би заједно са оболелим умирале и здраве ћелије, у тумор се убризгава агенс који поседује магнетна својства. Агенс (наночестице оксида метала) долази у контакт са ћелијама тумора и под утицајем електромагнетног поља загрева се и уништава оболеле ћелије

Ова технологија још увек није систематизована. Научници су у потрази за метеријалима, и што је најважније, за температурним условима који ће бити најефикаснији за ову процедуру. Стручњаци за материјале и биохемичари из лабораторије „Биомедицински наноматеријали“ на Националном истраживачком технолошком универзитету,  са колегама из Русије, Немачке и Грчке, објавили су резултате истраживања ин витро и ин виво, који су показали да је за успешну антитуморску терапију потребно одабрати температурне услове посебно за сваку врсту рака.  

Конкретно, група је успела да постигне потпуни нестанак малигних тумора код 100 одсто мишева оболелих од рака дебелог црева, након загревања тумора на температури од 41°С до 43°С. Научници су у свом раду користили наночестице кобалт-гвожђе оксида које имају висока магнетна својства, што значи да могу да обезбеде загревање ћелија и ткива на виским температурама као одговор на утицај електромагнетног поља. Осим тога, изузетно су стабилне у физиолошким условима, немају токсични утицај на ћелије ткива, а и могу се добити лако и јефтино

„Под надзором је била група животиња са два различита модела тумора — оболели од благо агресивног рака дебелог црева СТ26 и од агресивног рака дојке у метастази 4Т1. Обе групе примиле су инјекцију кобалт-гвожђа оксида у тумор и даљу терапију применом магнетне хипертермије у три различита температурна стања“, рекла је једна од ауторки чланка, инжењер у лабораторији „Биомедицински наноматеријали“ Анастасија Гарањина. 

Научници су спровели упоредну анализу утицаја различитих температура на неагресивне и злоћудне моделе тумора који активно метастазирају и утврдили су да су ћелије рака дебелог црева осетљивије на хипертермију и умиру при загревању на температури 41-43°С.

 

Сиви пацов  - Sputnik Србија
Научници из Русије уче пацове да „нањуше“ рак

„Према резултатима низа експеримената, утврђено је да је карцином дојке отпорнији на загревање и те ћелије умиру само при температури већој од 47°C“, додала је Гарањина. У групама животиња које су третиране на температурама 46-48°C и 58-60°C, стопа преживљавања била је 25-40 одсто. Важно откриће је чињеница да терапија магнетном хипертермијом доводи до мањег броја случаја образовања метастатичких болести у телу животиња, у поређењу са оперативним уклањањем тумора. 

Тренутно тим наставља лабораторијска истраживања како би оптимизова рад нанопрепарата као део претклиничких истраживања. 

У истраживању су учествовали и научници из Грчке, Немачке, и познатих московских универзитета: Московског државног универзитета  „Ломоносов“ и Руског хемијско-технолошког универзитета „Мендељејев“. 

Прочитајте и:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала