Према оценама аналитичара „Банке Америке“ и „Рајфајзена“, предности Москве су ниски трошкови производње, развијена инфраструктура, флексибилан порески систем и пливајући курс рубље.
Агенција истиче да руски произвођачи део прихода добијају у доларима, а троше у рубљама. На тај начин, они могу да улажу у производњу док су њихови конкуренти принуђени да скрешу те трошкове.
Раније је „Блумберг“, позивајући се на различите изворе саопштио да је Саудијска Арабија предложила да се у Ротердам испоручи нафта типа „Араб лајт“ по цени приближно 25 долара за барел, што је велики попуст у поређењу са ценом руске нафте „Уралс“.
Поред тога, наведено је да су европске рафинерије нафте добиле од саудијског „Сауди Арамко“ предлоге за ограничења испорука нафте, који значајно превазилазе традиционалне количине.
Споразум ОПЕК плус
Споразум ОПЕК-а и земаља изван те организације (ОПЕК плус) о смањењу производње нафте на снази је од почетка 2017. године. Споразум се више пута продуживао, а услови се мењали. До краја 2019. године споразум је предвиђао смањење производње за 1,2 милиона барела дневно у односу на ниво из октобра 2018. године, а за текући квартал Савез је смањио производњу нафте за 1,7 милиона барела.
Како је раније подсетио руски министар енергетике Александар Новак, постојећи споразум истиче 1. априла 2020. године.
Чланице ОПЕК плус прошле недеље нису се договориле ни о измени параметара споразума, ни о његовом продужењу. Због тога је дошло до великих промена на нафтном тржишту, а у понедељак су цене нафте пале и 30 одсто.
