„То су врло јефтини лекови, али се не производе у Србији. Теоретски бисмо могли то да урадимо, али за покретање производње ипак је потребно време, а ми немамо довољно времена. На ово се нико није могао припремити, али мислим да држава ипак реагује промптно. Мислим да је за сада, док купујемо време како би број оболелих био на заравњеном платоу, поштовање владиних мера једино примењиво“, сматра професорка Милица Простран, некадашња директорка Института за фармакологију београдског Медицинског факултета.
У Вухану се производи спасоносни лек
У Србији, хидроксихлорокин налази се на такозваној „Д“ листи лекова, лекова који немају дозволу за стављање у промет у Србији, али су неопходни у дијагностици и терапији.
Србија би могла да буде суочена са проблемима око набавке овог лека, с обзиром да је увоз медицинских средстава из ЕУ отежан. С друге стране, постоји и добра вест – барем три од десет највећих произвођача хидроксихлорокина у свету су кинеске компаније. Једна од њих је из Вухана, епицентра епидемије коронавируса. Ако имамо у виду да Кина шаље широкогруду помоћ Србији, можемо да се надамо да ће нам послати и хидроксихлорокин.
Да је време заиста непријатељ у борби против коронавируса показује и процедура за освајање производње новог лека, која није нимало једноставна.
Она је дефинисана Законом о лековима и медицинским средствима и Правилником о условима за производњу лекова, као и другим подзаконским актима, којима је регулисан цео процес производње, од набавке и производње активне супстанце, набавке полазних материјала, процеса производње, контроле квалитета, пуштања у промет, складиштења и дистрибуције лекова.
Што се азитромицина тиче, тог антибиотика има и производи се у Србији – он је, према речима професорке Простран, антибиотик широког спектра – скоро једнак антибактеријском спектру пеницилина и користи се у лечењу пацијената који су алергични на пеницилин.
Када се говори о увозу хидроксихлорокина, наилазимо на препреку затворености европских граница за извоз. Међутим, ту постоји једна добра вест – међу десет компанија, највећих произвођача овог лека, најмање три су кинеске. Једино је питање колике количине лека оне могу да произведу и хоће ли га бити довољно за оболеле у Србији.
Одмерити однос користи и однос ризика
Многи лекови, додаје она, па и хидроксихлорокин, који се према званичним индикацијама користи за лечење маларије, могу да се користе и за такозване неодобрене индикације. Тако се хлорокин, хидроксихлорокинов парњак у лечењу маларије, експериментално може користити за поправљање бубрежне функције у хемијском оштећењу бубрега.
„Претпостављам да у ситуацијама када имате епидемију пандемијских размера, посежете за лековима који немају одобрену индикацију, одобрено антивирусно дејство. Какав је механизам деловања овог лека на вирус, нико не зна. Међутим, примена тих лекова није потпуно безазлена. Ти лекови имају озбиљна нежељена дејства – кардиоваскуларна, могу довести до депресије функције миокарда, могу изазвати промене на очима и тако даље. Дакле, профил нежељених дејстава није баш прихватљив. Међутим, у свакој ситуацији, одмеравамо однос користи и однос ризика“, поентира професорка Простран.
Ко ће одобрити комбинацију лекова
С обзиром да се хидроксихлорокин налази на „Д“ листи, могуће га је увести из инистранства у хитним ситуацијама, међутим, ко треба да одлучи да се овај лек користи у комбинацији са азитромицином, стварно не знам, додаје она.
„Лекари који лече пацијенте поштују одређене алгоритме лечења и, суштински, без одлуке стручног тела, министарства, немогуће је применити ту комбинацију лекова“, закључује она на крају разговора.
У условима када све медицинске установе на свету воде грчевиту битку са епидемијом коронавируса, лек који је познат дуже од пола века и који је до сада служио за лечење маларије, али неких других обољења, као што су артритис или лупус, хидроксихлорокин, показао се делотворним у лечењу пацијената оболелих од КОВИД-19.
Њега су тестирали, прво кинески лекари у лабораторијским условима, а потом и француски у клиничким. Хидроксихлорокин, у комбинацији са антибиотиком азитромицином излечио је 100 одсто оболелих од коронавируса, а америчка Агенција за храну и лекове (ФЕД) одобрила га је за лечење ове болести.
