За „Новости“, из професорове екипе појашњавају домете овог спектакуларног истраживања.
„Суштина је да се уради што више тестирања, и то што пре, да би, што је пре могуће, оболеле особе добиле третман - истиче за "Новости“ професоров сарадник Јанис Русел.
Подаци објављени у „Интернационалној ревији за антимикробиолошке агенсе“ показују да је број заражених после шест дана третмана антималаријским леком хидроксихлорокин значајно опао, а да је у комбинацији са антибиотиком азитромицином, према приказаној графици, нестао.
Табела показује да је већ петог дана, број излечених комбинованом методом стопроцентан.
Истраживање је започето са 36 пацијента и трајало је до 16. марта. Један део су били контролисани пацијенти, други су добијали само лек „плакенил" који садржи хидроксихлорокин, а у трећој комбинацији шест пацијената је добијало оба третмана.
За оне који нису добијали лек против маларије, оболело је после шест дана и даље било 90 одсто пацијената, за оне са третманом „плакенилом“ проценат је спао на свега 25 одосто, док је излечено свих шест пацијената који су добили оба лека.
Јанис Русел наглашава да се тај третман у ове две земље користи већ неколико недеља и да свет полако почиње да схвата интерес његовог коришћења.
Истовремено, оповргава гласине да овог лека, наводно, нема довољно у свету.
„Лек постоји одавно, издато је изузетно много рецепата, сви људи који живе у зонама где влада маларија су га користили. Уопште није редак. Уз то, постоје и генеричке верзије. Ниједна фирма не држи права на њега. Свака фармацеутска лабораторија има компетенције да га производи. Постоје велике компаније које су већ предложиле да га дају различитим владама у свету. Дистрибуција треба да се организује, али то није изазов. Уз то је и доста јефтин”, истиче сарадник екипе професора Раулта.
А на питање да ли то значи да сада не би требало имати превелики страх од вируса, јер лек постоји, одговара:
„Треба имати интелигентну стратегију борбе против ове болести и тако ћемо успети да је победимо“.
За лек против маларије - „хлорокин“, за који постоје индиције да у комбинацији са антибиотицима може да буде ефикасан у лечењу Ковид-19, највероватније ће, како сазнају „Новости“, бити затражен интервентни увоз. Овај лек није регистрован у Србији, али јесте у ЕУ и има одобрење за промет и америчке ФДА, Агенције за безбедност хране и лекова.
