Некадашњи шеф дипломатије СРЈ и амбасадор при УН Владислав Јовановић оцењује да је тај апел морално обавезујући за све којима је упућен. Према речима искусног дипломате, апел првог човека Уједињених нација ванредан је и јединствен по томе што долази у нератно време, али у условима сличним рату, с обзиром на то да је пандемија погодила практично све земље - неке акутно, а неке потенцијално.
Апел да стану ратови пошто свет има заједничког непријатеља
Јовановић верује да би морални притисак светске јавности на водеће међународне актере да уведу мораторијум на све акције кажњавања других земаља, без обзира на то да ли су оне до сада биле оправдане или не, пуно значио за морално одређење човечанства пред заједничким непријатељем оличеним у актуелној пандемији.
„Чланице Савета безбедности, као најодговорнијег органа за мир и безбедност у свету, морале би бити инспирисане чињеницом да смо сви изложени удару заједничког непријатеља. У том смислу било би добро да велике силе почну да међусобно сарађују и понуде помоћ свима којима је потребна, независно од тога да ли су у политичком или неком другом сукобу са другом страном. То би био виши ниво људске умности у борби са овом опасношћу којој смо сви у једнакој мери изложени“, каже Јовановић.
Како додаје, оно на шта позив генералног секретара највише циља је то да се током пандемије суспендују сукоби који су постојали пре појаве коронавируса, а због заједничке опасности од „невидљивог непријатеља“.
„Нарочито се мисли на сукобе који могу да изазову веће последице по свет, рецимо Јемен, Иран, Блиски исток... То је дакле апел на велике силе, пре свега на Америку, иако то није изговорено, да се за време пандемије суздржава од коришћења тих криза за њихово даље погоршавање, а посебно да покаже и акт хуманости па да за време трајања пандемије сви ти сукоби остану залеђени“, уверен је Јовановић.
Било би добро, наставља саговорник Спутњика, уколико би последица Гутерешовог апела била и да се пређе граница мораторијума на сукобе и да се покаже хуманизам према онима који су до јуче сматрани највећим противницима.
„Ово што је Трамп урадио пре неколико дана када је своју помоћ понудио Северној Кореји звучи више пропагандно, него стварно. Наиме, томе је морало да претходи стишавање америчке политике према тим земљама, једно неосетно повлачење неких санкција, ако не и свих, па тек онда да уследи понуда добре воље да се помогне. То је дакле у овом тренутку изостало, а остаје да се види да ли ће после ове изјаве америчког председника да дође и до неке пуније изјаве, која ће више значити, јер ако би се то десило у односу на Северну Кореју и Иран, онда би се то могло проширити и на комплекс Блиског истока у целини, укључујући и Јемен“, указује Јовановић.
Свет очекује замрзавање санкција
Свет данас очекује, напомиње саговорник Спутњика, и да се преиспитају мере санкција које су уведене против неких земаља, с обзиром на то да су санкције такође један облик вођења рата, само другим средствима.
„Сада ситуација захтева, а морал опомиње и тражи код свих доносиоца тих санкција да бар замрзну њихово деловање за време трајања пандемије, ако не и да их укину. Ту би показали право државништо, јер коришћење пандемије као додатно отежавајуће околности према земљама којима су уведене разне санкције представља врсту искоришћавања заједничке, отежане ситуације за постизање неких себичних и нехуманих циљева који су били формулисани и вођени пре избијања пандемије“, категоричан је искусни дипломата.
Подсетимо, Светска здравствена организација прогласила је 11. марта епидемију нове коронавирусне инфекције Ковид-19 за пандемију.