Разлике у вредносним концептима борбе против епидемије могу се, не само наслутити, већ и јасно видети из изјаве америчког председника Доналда Трампа који је упозорио да економска рецесија може бити страшнија од вируса корона. Како је рекао САД могу да претрпе много више људских губитака због јаке рецесије или депресије. Према његовим речима, Америка се не може просто затворити.
Пре Трампа, сличан концепт су заступале и Шведска, Велика Британија и Холандија. Последње две су, пре неколико дана, ипак увеле строже мере у борби против епидемије.
Са друге стране Кина и Русија предводе акцију спашавања људи у најугроженијој Италији, а и у Србији се примењују кинеска искуства и знања како би се водила борба буквално за сваки живот.
Америка жртвује део старих да би задржали примат
Концепт према коме економија има приоритет у односу на борбу против епидемије заснован је на проценама да ће амерички БДП опасти за 20 до 30 процената, што је за америчке званичнике геоекономски и геополитички неприхватљиво у односу на Кину, која се врло брзо изборила са епидемијом и планира да за, такође кратко време, опорави и економију, објашњава за Спутњик филозоф Миша Ђурковић.
„У том смислу, у САД почиње једно, помало еугеничко размишљање, у смислу да треба да се жртвује одређени број старијих лица, а да се очува примат. Они очигледно иду у правцу да жртвују одређени број људи“, каже Ђурковић.
Шведска се, додаје наш саговорник, води и тиме да су њени грађани довољно одговорни да сами себе ограниче и функционишу у складу са препорукама, за разлику од Италијана, који се не придржавају чак ни онога због чега трпе казне.
Зашто су Србији важнији људи од економије
Земље попут Србије, које нису у центру глобалног сукоба, превасходно покушавају да сачувају људе, наводи Ђурковић.
„Код нас имамо ситуацију где је становништво изузетно старо и, уколико бисмо ишли на еугенички концепт, велики део старије популације би страдао. У том смислу, ми идемо на хуманију варијанту заштите и сузбијања епидемије, а економија ће очигледно морати да пати“, објашњава Ђурковић.
Када говори о концепту борбе против епидемије који је Србија изабрала, важан је и економски концепт самодовољности, сматра Ђурковић.
„Србија је и данас, исто као и деведесетих година, значајним делом пољопривредна земља, наслоњена на сопствене изворе хране и зато ово све можемо да преживимо много боље него, рецимо, једна Норвешка, која је много богатија, али је, колико чујем, доста неорганизована, има проблема са набавком и тако даље“, закључује Ђурковић.