Он за Спутњик каже да су пред нама много тежи месеци и године од оних којe су уследилe после кризе из 2008. године.
„Претпостављам да ће, негде крајем следеће године привреде изаћи из минуса када је реч о расту БДП-а, али да ће стопе раста које ће потом уследити бити недовољне да компензирају губитак БДП-а који ће се догодити ове године и вероватно током целе следеће године“, оцена је једног од наших најпознатијих економиста, пословног консултанта у Лондону.
Оно што ову кризу чини гором од претходне је што пандемија наноси огромне ударце економији која је већ поклекла, каже он, истичући да је криза започела тихо још у последњем кварталу прошле године.
Пандемија као покривалица за пропусте и економску кризу
„Пандемија ће бити сјајан начин да се покрију сви пропусти чињени у последњих десет година и пандемија ће омогућити да се настави та деструктивна политика коју смо видели у последњој деценији“, предвиђа саговорник Спутњика.
Он подсећа да је Америка управо усвојила пакет мера тежак 2.000 милијарди долара, незапамћен у историји. Криза није на почетку него се догађа на шта указује и податак да једна Норвешка већ данас има стопу незапослености какву није имала од Другог светског рата. Свакога дана, буквално, стотине хиљада људи губе посао.
Можемо да очекујемо да државе, посебно велике, као што је урадила Америка, донесу пакете мера, што ће умањити дубину кризе.
„Оно што ће се догодити је да ће остатак света, поготово земље у развоју, међу којима је и Србија, доживети страховите ударце, јер капацитет ових држава да себи помогну је мали, а бекство капитала из држава у развоју је већ почео и у последњих месец дана је невиђено у модерној историји. Већ негде преко 80 милијарди долара је повучено из држава у развоју и тај ће се тренд настављати, тако да су слике доста суморне“, сматра Катић.
Једино Кина и Индија у плусу
Према ономе што је сада видљиво процене су да би ову годину, од великих економија, једино Кина и Индија могле да заврше у плусу и то врло малом. Кина би, како се предвиђа, могла да буде у плусу од око 2,0 евентуално 2,5 одсто.
„Кина је од свих економија у овом тренутку вероватно најотпорнија. И ова епидемија се, чини се, у Кини приводи крају. Кинеска индустрија ће почети да ради пре него што ће то бити у остатку света, а кинески грађани који већ излазе из карантина, моћи ће да креирају тражњу на сектору услуга. Није случајно да се једино за Кину и Индију, од великих економија, прогнозира да ће њихов раст да буде позитиван“, каже саговорник Спутњика.
Све друге државе би, како напомиње, требало да имају негативну стопу привредног раста, што би у кумулативу дало значајно већу кризу од оне из 2008. године.
Те године смо, како подсећа, имали кризу тражње, јер је куповна моћ одједном била смањена, а оно што данас видимо је и криза тражње и понуде, јер огромни сектори привреде не раде.
„Ово је јединствен пример, или ако хоћете, јединствена криза у последњих можда 50 година, јер имамо и кризу тражње и кризу понуде. Осим тога, треба се подсетити да је 2008. године Кина била локомотива и да се захваљујући њеним огромним стопама раста у тој години укупан БДП света кретао око нуле“, напомиње познати економиста.
Може ли Кина извући свет
На питање да ли и овако скроман кинески раст у овој години у односу на онај који је иначе бележила може као 2008. да спречи проблеме на глобалном нивоу, Катић сматра да због пандемије Кина овога пута нема капацитет да извуче и светску економију, бар неке њене делове. Он указује и да ће због ситуације у Кини, али и остатку света, цене сировина пасти, што ће такође угрозити велики део неразвијених држава, или држава у развоју.
Економисти у свету су већ проценили да Кини неће требати дуго да се њена привреда као локомотива глобалног развоја у великој мери опорави, али питање је колико ће за то требати осталима како би могли да је прате и купују њену робу. На ту констатцију, економски консултант из Лондона каже да је Кина данас у битно другачијој ситуацији него што је била 2008. јер је унутрашње кинеско тржиште све веће и јаче. Како објашњава, део тражње која је увек долазила из иностранства Кина данас може да надокнади тиме што ће Кинези куповати више.
На питање, колико Кини као највећем произвођачу разне робе у свету, па тако и потрошачу енергената може да помогне овако ниска цена нафте која је тренутно око 27 долара за барел, он напомиње да та индиректна инекција коју је добила непостизањем споразума чланица ОПЕК + ипак није најважнија.
„Кључно за Кину је да остатак света што пре изађе из кризе, да се трговински рат са Америком не интензивира и да се том трговинском рату Америке и Кине не придружи и ЕУ и да са Америком уводи казнене мере, некакав ембарго на кинеску робу“, сматра саговрник Спутњика.
