„Пишем вам из Италије, што значи из ваше будућности. Ми смо сада тамо где ћете ви бити за неколико дана. Графикони који прате ток епидемије показују да смо сви испреплепетени у паралелном плесу“, навела је Меландри.
Она је указала да су Италијани неколико корака испред других европских земаља, баш као што је Вухан био неколико недеља испред Италије, преноси „Гардијан“.
„Гледамо вас како се понашате баш као што смо се и ми понашали. Расправљате о истим стварима о којима смо до недавно и ми расправљали и док једни говоре да је ‘то само грип и питају се чему толика паника’, други су схватили о чему се ради. Док вас гледамо одавде, из ваше будућности, знамо да су се многи од вас, како вам је речено, закључали у своје домове, цитирали Орвела, а неки чак и Хобса“, констатовала је Меландри.
Италијанска књижевница, међутим, упозорава да ћемо укоро постати презаузети за тако нешто.
Храна као главна преокупација
„Пре свега, јешћете. Не само зато што ће то бити једна од последњих ствари коју још можете да урадите. Наћи ћете на десетине група на друштвеним мрежама које нуде савете како на најбољи начин проведете слободно време. Прикључићете се свим тим групама и онда их након пар дана потпуно игнорисати“, навела је Меландри.
Потом, како је додала, следе књиге апокалиптичног садржаја које нам стоје на полицама, од којих ћемо веома брзо одустати јер ћемо схватити да нам се тако нешто уопште не чита.
„Опет ћете јести. Нећете добро спавати. Питаћете се шта се дешава са демократијом. Имаћете врло буран живот на друштвеним мрежама, Месинџеру, Воцапу, Скајпу... Ваша старија деца ће вам недостајати као никада пре. Свесност да немате појма када ћете их опет видети, болеће вас као да вас је неко ударио у груди“, навела је у писму италијанска књижевница.
Истиче да ће стара огорчења и трзавице постати неважни и да ћемо позвати људе за које смо се заклели да их никада нећемо позвати и питаћемо их: „Како си?“.
„Многе жене ће бити претучене у својим домовима. Питаћете се шта се догађа са онима који не могу да буду код куће јер је немају. Осећаћете се рањиво када на путу до продавнице будете пролазили пустим улицама, посебно ако сте жена. Питаћете се да ли је ово начин на који пропадају друштва. Да ли се то заиста дешава тако брзо? Када се вратите кући, опет ћете јести“, пише Меландри.
Као последица тога, угојићете се, а потом кренути у потрагу за онлајн фитнес програмима, напоменула је књижевница, истичући да све то прати и много смеха и уживања у црном хумору као никада пре.
Чак и они који су раније схватали све озбиљно почеће да рамишљају о апсурдности живота, свемира и свега другог, запазила је Меландри.
„Договараћете се с пријатељима и љубавницима да се нађете у супермаркету како бисте се бар накратко видели уживо, али све то време придржаваћете се мера обавезног физичког растојања“.
Набрајаћете, наставља се у писму, све ствари које морате да урадите, а откриће се и права нарав људи из околине. Неке ће вам се сумње потврдити, а неке изненадити.
„Интелектуалци, који су раније били свеприсутни у медијима, сада ће нестати. Неки ће наћи уточиште у рационализацији која ће бити потпуно лишена саосећања па ће људи престати да их слушају. Али, људи на које пре нисте обраћали пажњу, показаће се великодушним, поузданим, прагматичним и проницљивим“, констатује Меландри.
Они који вас позивају да на цео овај хаос гледате као на прилику за планетарну обнову, помоћи ће вам да сагледате ширу слику, навела је она, али и напоменула да ће нас они истовремено и јако нервирати.
„Лепо, планета опет дише јер емитујемо мање угљен-диоксина, али како ћемо платити рачуне следећег месеца? Нећете схватати да ли је сведочење рађању новог света грандиозна или очајна ситуација“, стоји у писму италијанске књижевнице.
Музика као међусобно охрабрење
Она наводи и да ћемо пуштати музику са прозора или из дворишта.
„Кад сте нас видели како певамо арије из опера с наших балкона, помислили сте: ‘Ах, ти Италијани’. Али ми знамо да ћете и ви такође певати да се међусобно охрабрите. Када будете до даске пустили са прозора ‘I Will Survive’, ми ћемо вас гледати и потврдно климати главом баш као што су то чинили гледајући нас грађани Вухана, који су певали са својих прозора у фебруару“.
Многи ће, пише даље у писму, заспати с мишљу како ће се развести одмах по укидању карантина, али и додаје да ће многа деца бити зачета.
„Ваша деца ће пратити онлајн наставу. Биће ужасно напорна, али ће вам причињавати и велико задовољство. Старији ће бити непослушни као безобразни тинејџери: мораћете да се свађате с њима и браните им изласке, како се не би заразили и умрли“, написала је Меландри.
Свет више неће бити исти
Покушаћете, наставила је, да не размишљате о људима који су усамљени умрли на одељењима интензивне неге, пожелећете да ружиним латицама прекријете пут којим пролазе здравствени радници.
„Рећи ће вам да се друштво ујединило у заједничкој борби, да сте сви у истом чамцу. И то ће бити истина. Ово искуство ће заувек променити начин на који видите сами себе као индивидуу која је део веће целине“, каже се у писму.
Италијанска књижевница указује да ће бити важно којој класи припадамо и прецизира да није исто ако смо затворени у кући са прекрасним вртом или у стану пренатрпане стамбене зграде.
Није исто, како указује, бити у могућности да се ради од куће или да се гледа како ваш посао нестаје.
„Тај чамац у којем ћете сви заједно пловити да бисте победили епидемију, неће свима изгледати исто, нити је исти за свакога. Никад није ни био. У неком тренутку схватићете колико је све ово тешко“.
Упозорава да потом следи и страх који ћемо поделити своје са најмилијима, или задржати за себе да их не бисмо оптерећивали.
„Ми смо у Италији и ово је оно што знамо о вашој будућности. Ово је тек мало прорицање будућности. Ми смо видовњаци на ниском нивоу. Ако погледамо у даљу будућност, ону која је непозната и нама и вама, можемо вам рећи само ово: кад све ово једном заврши, свет више неће бити исти“, закључила је Меландри.
Прочитајте још:
