Таква мера, сматра Самарџић, тешко да ће изазвати велику срећу и у Албанији и Северној Македонији, које се и саме боре с вирусом корона.
„Отварање преговора је тек нулта тачка од које треба направити хиљаду корака да би се сазнало да треба направити још 10.000 корака. Зато је и за мирнодопске услове то безначајан догађај а у условима ове пошасти то се може оценити само као неозбиљан гест“, истиче професор.
Он подсећа да ЕУ ни досад није била имуна на интерне и екстерне ударце, а један од претходних је била мигрантска ситуација, пре тога финансијска криза.
„На све те ситуације ЕУ није имала механизме реаговања. Ова последња везана за коронавирус јесте последица чињенице да ванредно стање може да уведе само држава. Причамо о глобализацији, о повезаности света, о неким наднационалним процесима али видимо да кризе, па и ову са пандемијом не решава глобална заједница него државе појединачно узев“, констатује Самарџић.
Пометња у Бриселу због немоћи
Изолацију може да спроведе држава, она има надлежност и да прогласи ванредно стање. ЕУ ту нема никакве ингеренције. Штавише, Унија се затворила што се тиче достављања медицинског материјала а кад је испало да им недостаје морали су да га увозе, описује ситуацију Самраџић и подсећа да чланицама ЕУ сада прискачу у помоћ Кина и Русија.
ЕУ као целина, истиче Самарџић, није припремљена и немоћна је да реагује у „тврђим ситуацијама“ и кризама.
Са оваквом оценом слаже се и Душан Гујаничић са Института за политичке студије.
Томе у прилог цитира и недавну оцену бившег министра спољних послова Француске Ибера Ведрина да су ЕУ и јединствено тржиште прављени за свет без трагедија, „као у финој бајци где ће све бити мирно и где неће бити оваквих искушења“.
„Показало се да на великим искушењима тако тром организам као што је ЕУ не може да пружи ефикасан одговор. Ово је још један у мору доказа да Унија, уколико жели да опстане у било каквој форми и да то има неку политичку и цивилизацијску суштину, мора да се трансформише“, каже Гујаничић и додаје да засад још није јасно на који начин пошто међу чланицама о томе нема сагласности.
ЕУ као у „Тесној кожи“
Он очекује проблеме и у спровођењу тзв. Маршаловог плана за Европу који је недавно предложио шпански премијер Педро Санчез због последица које ће оставити пандемија.
„Тешко ми је да замислим пре свега временски колико ће им бити потребно да успоставе принципе европске солидарности и санирања штете. Друго, ЕУ је остала без великог контрибутора а то је Британија. Познајући националне егозиме плашим се да се не направи свађа ко колико даје и ко колико треба да добије. Као у „Тесној кожи“ кад од несретног Николе Симића сви хоће да добију нешто а нико неће да приложи“, сликовит је Гујаничић.
Криза на три нивоа
Анализирајући глобалне потресе изазване пандемијом коронавируса, професор универзитета у Мексико Ситију Дејан Михајловић каже да свет пролази кроз три веома дубока нивоа кризе.
Први ниво је, по њему, криза капитализма као светског система у његовој структуралној равни која траје већ неко време и не види јој се крај. У другој равни говоримо о кризи самог цивилизацијског кода Запада и, најзад, напомиње Михајловић, евидентна је криза модела хегемоније Сједињених Држава и њихових европских савезника.
„Што се тиче капитализма, он је дизајниран тако да изгледа да кад је велика криза увек је неко на добитку а неко на губитку. Интересантно је да је здравље људи сада подређено великој глобалној геополитичкој игри и ми и даље живимо у свету либералног капитализма где је здравље људи плаћена услуга а не људско право“, констатује наш саговорник.
У том контексту пандемија нам је представила неколико интересантних феномена који се јављају кроз дилеме које чак могу да буду и лажне.
Он упозорава и на опасност да пандемија и мере борбе против ње не послуже као разлог за успостављање тоталитарних механизама контроле, али и за стратегије изолационизма и затварања граница.
У којој мери су ова стрепње основане, остаје да се види, каже Михајловић али га брине што се многе мере постављају у искључивој форми „или то – или здравље“.
На питање може ли се очекивати да буде услишен апел генералног секретара УН Антонија Гутереша о укидању санкција у доба короне, Михајловић каже да би то била једина могућа одлука и победа здравог разума.
„Уколико и сада будемо давали предност економским и политичким утакмицама онда је то велики пораз за човечанство“, поручује Михајловић.
Прочитајте још:
