Први део поменутог сценарија већ је изведен. Заправо, бивши генерал венецуеланске армије Кливер Алкала Кордонес, који већ две године живи у Колумбији, сам се предао властима које су га већ превезле у Америку, упркос забранама летења због короне.
Заплет у Трамповом сценарију
Међутим, овде се радња компликује. Кордонес се предао јер је изненађен што га уплићу у Мадурове послове иако је припадник опозиције, заклети непријатељ председника, и што је у тренутку када му је стигла вест о оптужници планирао преврат у Венецуели. За напад је набавио арсенал оружја америчке производње. Колумбијска полиција је већ нашла оружје, а Америка се нашла у небраном грожђу, јер сада оптужницу мора да подигне и против Гваида, кога је сама поставила на место председника и до кога воде сви трагови заплењеног оружја.
Оптужбе САД против Мадура
Све се то дешава пошто је Министарство правде САД оптужило Мадура и 14 његових садашњих и бивших сарадника за умешаност у трговину дрогом, а Стејт департмент понудио 15 милиона долара за информације о Мадуру.
Сума новца коју Америка нуди за сведочанство против легитимно изабраног председника Венецуеле већа је од оне коју су својевремено нудили и за Ескобара и за Ел Чапа Гузмана, који су предводили највеће нарко-картеле у историји.
Није тајна да је Венецуела једна од транзитних земаља преко које кокаин стиже у САД. Међутим, чак и према подацима ДЕА, тек мање од седам одсто наркотика који стижу из Јужне Америке пролази кроз Венецуелу.
Као непосредан разлог за хапшење Мадура ДЕА наводи паклени план Венецуеле да „заједно са Фарком искористи кокаин као оружје и преплави САД дрогом“. Заборавља да помене да су управо САД највећи корисник кокаина у свету и да су највећи произвођачи управо њихови пријатељи Колумбијци. А нисмо видели да Америка јури председнике Колумбије, Гватемале или Хондураса, кроз чије земље пролази знатно више кокаина него кроз Венецуелу.
Венецуела као диверзија
Зашто је онда баш Венецуела на удару, и зашто баш сад? Специјални представник за Венецуелу Елиот Абрамс је средином фебруара дао одговор: „Трампова администрација решила је да удари још јаче по Мадуровом режиму, а најјачи притисци на Венецуелу очекују се у наредним недељама и месецима“.
Америка своје планове за свргавање Мадура никада није крила. У јануару 2019. поставила је Хуана Гваида за председника, али им план није успео — Мадуро је наставио да води земљу у кризи.
Није овде реч о томе да ли је Мадуро добар председник или не, нити о томе како се данас живи у Венецуели. Живи се тешко, већ годинама. Што због низа сопствених грешака у економској политици, што због наметнутих санкција, због којих у данашњој кризи не могу да увезу ни најопходнију медицинску опрему. Али управо овај тајминг изабран за напад на Мадура показује да Вашингтон не брине много о томе како живи народ. Пажњу због свог неприкладног реаговања на пандемију, која је довела до тога да данас Америка има највећи број заражених у свету, скреће управо у правцу неке друге земље. У овом случају — Венецуеле.
Америка већ деценијама оперише по истим принципима. Пре више од сто година издали су налог за хапшење тадашњег мексичког револуционара Панча Виље, и за његову главу понудили тадашњих 5.000 долара. Па је он постао звезда малих екрана.
Спремите кокице.
Прочитајте још:
