Новим шалама, вицевима и досеткама попут афоризма о сапуну који је за Србина сада једини спас, паралелно се ових дана бележи наша свакодневица чији тонови нису ни весели ни духовити. Захваљујући овој драгоценој хроници ведрине успоставља се баланс који потврђује да од духа — изолације нема.
Уз сапун, и маска Србина спасава
Прецизирајући да више није „легенда која хода“ већ „легенда којој је забрањено да хода“, легенадрни хумориста Радивоје Лале Бојичић открива за Спутњик како теку његови земаљски дани у кућном амбијенту.
„Из перспективе неког ко мора да седи у кући 24 сата, могу да кажем да имам рецепт, али само за себе. Ја, рецимо, носим маску само кад идем у банку“, открива нам Лале.
За његовог колегу Александра Чотрића, пандемија короне још је једно плодно тле за бујање сатире и хумора.
„Осим нашег духа и духовитости, нама су на руку ишле и околности. Ми смо се последњих деценија суочавали са околностима које су биле подстицајне за испољавање нашег смисла за хумор, за шалу, за комичан одговор на трагизам који нас је задесио. Али, с обзиром на то да ми имамо добра искуства у борби против невидљивих — сетимо се 1999. кад смо једног таквог и оборили — нема разлога да не поверујемо да ћемо то поново урадити. Ми се сада бранимо веома успешно вицевима, афоризмима, шалом и одговарамо на изазове тако што показујемо да живот увек тријумфује над смрћу а комично над трагичним“, објашњава Чотрић.
Срби и Руси најјачи кад је најтеже
Он додаје да је ипак изненађен снагом и маштовитошћу са којом је наш народ реаговао на ово што се дешава.
„Фасцинирала ме је таква продукција хумористичко-сатиричних одговора на озбиљне изазове које имамо. Одушевљен сам колико је јак дух нашег народа, моћ да на овакве ситуације реагујемо ведро, можда не опуштено, али мобилизујуће. Почео сам и да скупљам све те шале које колају ових дана виртуелним светом. Ту су оне вербалне шале, које се чују у разговорима, видео клипови, кратки филмови, неке које су потпуно нове, настале баш за ову ситуацију и оне старије које су адаптиране и прилагођене, затим шале које су типично српске, па оне које су међународне, црнохуморне, ведре... Од тема о којима говоре најдоминантнији је карантин, коришћење маски, стварање залиха, школа на даљину, рад од куће... Упоређивао сам такође наше и руске актуелне шале, тражио сам и оно што други народи на ову тему пишу, али код тих других нисам успео ништа да пронађем. Закључио сам да смо заправо Руси и ми одговорили на најлепши могући начин на ове ружне ствари које нам се дешавају и да смо показали још једном да смо најјачи у најтежим ситуацијама“, констатује Чотрић.
Народ мимо света
За Бојичића који је сведок свега кроз шта је друштво пролазило последњих седам деценија, преломна збивања су се итекако догађала: било је ту, каже, свега и свачега.
„У мом дугом животу било је више узбудљивих момената него оних мирних и уобичајених. Ми смо у сваком погледу народ мимо света, па нас је затекла и таква судбина. Због свега што нам се догађало мислим да је наш народ — и у целини и као појединци — довољно имун, јер та имунизација овде траје колико трају и људи на овим просторима“, подсећа Лале Бојичић.
Да је хумор као и мода, Чотрић потврђује тиме што се циклично јавља и има трендове. Али, личи и на вирус.
И хумор мутира као вирус
„Хумор, као и корона, мутира. Настане у једној средини па се онда прилагођава. Отуда ових дана адаптације старих вицева, прилагођених новој ситуацији. Но, има и оних сасвим оригиналних луцидних мисли које одушевљавају. Једна од новијих је о младој девојци која, пошто је успела да купи брашно, поставља питање виртуелним другарима: ‘Шта да радим с њим, каква су искуства?’ Или редар који уписује присутне на часу и сазнаје да су сви ту осим Кристине, њој је покварен телевизор“. Огласи попут ‘Момак са залихама тоалет папира упознао би девојку која има залихе макарона’ су посебан хит“.
Кад си лепа, изглед ти није битан
Главни фокус афористичара Бојичића, који нам открива како је чим је почео да ради од куће одмах сам себи дао боловање, остаје на лепоти. Женској.
„Кад си лепа, изглед ти уопште није битан“, уверава Лале, мада помало збуњен јер: „Не знам зашто, али многе даме које до јуче нису имале ни педесет, нешто не виђам данас на улици“.
Открива нам и да корона понекад доноси неку благодет:
„Таман кад сам хтео да изведем жену, уведоше полицијски час. Баш имам среће“.
Хумор помаже и духу и телу, он и сатира су оружје слабих, поручују наши саговорници.
„Ако смо још увек инфериорни у односу на тог непознатог невидљивог противника не значи да не постоји вентил за ослобађање од напетости. Један од најснажнијих је онај кроз шале“, закључују Александар Чотрић и Радивоје Лале Бојичић.
Прочитајте још:
