Студију су спровели Плућна клиника Универзитета у Тесалији, са пулмологом Константиносом Јургулианисом као координатором и Уранијом Коциу као главним истраживачем, а у сарадњи са Центром за интердисциплинарна истраживања Националног техничког универзитета у Атини Мецово и Одељењем за пословну администрацију Универзитета у Патрасу.
"Утврдили смо јасан утицај температуре на брзину ширења болести, јер земље са нижим температурама и нарочито са просечном температуром од 0 до 18 Целзијусових степени имају бржу појаву нових случајева КОВИД-19 дневно и већи укупан број потврђених случајева у поређењу са земљама са вишим просечним температурама", рекао је Јургулианис за АНУ.
"Према нашој анализи, чини се да утицај температуре не зависи од времена избијања епидемије и густине насељености", рекао је он и додао да свакако коначан број случајева значајно зависи од мера предузетих на спречавању ширења вируса, као и од система за евидентирање у земљи.
Многе студије, навео је професор, сугеришу да хладноћа помаже преживљавању и ширењу вируса.
"Главни фактори који подупиру теорију утицаја годишњих доба у ширењу вирусних епидемија су повећање синхроности која повећава пренос, рањивости људског тела и стабилности вирусних честица у окружењу током зимских месеци", навео је.
Претходне студије су показале да на вишим температурама опада период преживљавања корона вируса који су изазвали епидемије МЕРС и САРС-КоВ.
Прочитајте још:
