Време је сезонског грипа и прехладе, а у свету ионако сваки дан умире око 150.000 људи, од чега је око две трећине од узрока повезаног с годинама, преноси „Индекс.хр“.
Старост и болест чине ковид 19 још смртоноснијим, а то не важи за све заразне болести
Досадашња истраживања показују да старост и лоше здравствено стање повећавају ризик за смртност од ковида 19. Важно је истаћи да то не важи нужно за све заразне болести.
Већина епидемија грипа несразмерно више убија врло младе и врло старе, оне с неразвијеним и оне с ослабљеним имунитетом, док је стопа преживљавања значајно виша у популацији између. Шпанска грозница била је готово дијаметрално супротан пример ковиду 19. Она је однела између 50 и 100 милиона живота у свету, а била је значајно погубнија за младе него што се очекивало.
Питање о смртности нарочито је оправдано у контексту Италије
У Италији је смртност од ковида 19 око 10,8 одсто, а односи углавном најстарију популацију.
На тему идентификовања правих узрока смрти објављени су бројни научни радови. Пре неколико декада стандарди за њихово утврђивање још нису били најбоље усклађени, а није постојала ни одговарајућа едукација, па су резултати по земљама одскакали. Једна јапанска студија у којој су анализирани подаци с почетка века, објављена у часопису „Џурнал оф епидемилоџи“, показала је да се узрок смрти најчешће погрешно пријављивао управо када је у питању била упала плућа. Но та студија је направљена међу врло старом популацијом, којој упала плућа често зна бити коначан узрок смрти уз више пропратних болести.
Пре двадесетак година стандарди и процедуре за утврђивање главног узрока смрти много су боље усклађени, што је врло важно људима који раде на здравственим политикама, али и лекарима и научнима у фармацији и фармацеутским компанијама како би се налазиле и пратиле методе лечења и њихови исходи.
Разлози високе смртности у Италији
Стручњаци сматрају да за високу стопу смртности у Италији постоји више разлога.
Пре свега, анализе показују да је вирус далеко више захватио старију популацију него у неким другим земљама. У Италији је просечна доб пацијената са ковидом 19 до сада била око 62 године, док је велика већина оних који су умрли старија од 60. У Немачкој је највише оболелих између 15 и 59 година.
Као један од разлога за високу стопу смртности наводи се и чињеница да је Италија друга земља у свету по старости становништва. Такође се помиње и већи број пушача. Око 24 одсто Италијана пуши, док је тај удео у Великој Британији око 15 одсто. Италија је такође позната по највишој стопи резистенције на антибиотике у ЕУ – чак трећина свих случајева смрти због резистенције бележи се управо у тој чланици.
Начин приписивања смрти
Неки стручњаци сматрају да је важан и начин на који се смрт приписује. Наиме, у Италији се смрт приписује ковиду 19 и у случају да је оболели умро од комбинације више болести.
Иалијански званичници су прошле недеље објавили да се за само 12 одсто свих смрти које се повезују с ковидом 19 може утврдити да је вирус корона управо био узрок.
Слично важи и за Шпанију, у којој власти само објављују колико је особа с потврђеним ковидом 19 умрло, без икаквих информација о њиховом општем здравственом стању.
Како се утврђује узрок смрти?
У таквим околностима може се чинити да је узрочна повезаност смрти с ковидом 19 код старих и болесних људи упитна. Но то баш и није тако. Наиме, идеја је да мртвозорници оцењују би ли болесници поживели дуже да се нису заразили. Неки човек може бити онколошки болесник, а зарази се ковидом 19, стање му се погорша и он умре. У таквом случају утврђује се је ли ковид 19 главни узрок смрти, односно би ли пацијент само с раком могао поживети још коју годину да се није заразио вирусом.
Постоји база „Хеалт фор ол“ која има прописане индикаторе, а њихов је интерес да државе, када размењују информације, имају исту дефиницију и исти поступак у прикупљању индикатора.
Кад се каже да је неко умро од ковида 19?
Та процедура изгледа овако. Мртвозорник добија сву документацију и гледа који је водећи узрок смрти. Он уз сва стања која је болесник имао процењује шта је кључно допринело смрти. У околностима епидемије не могу се радити темељне обдукције какве се раде када постоји неко неодговорено питање, а које може имати јасне импликације. Ако човек умре наизглед здрав у неком окружењу, а породица жели дознати узрок јер сумња да је можда отрован или је био занемариван, свакако ће се урадити обдукција.
У случају пандемије ковида 19 више је држава препоручило да се не раде обдукције пацијената за које је доказано да су позитивни на вирус јер су ризици за људе у околини већи од користи које би се добиле том информацијом. У таквим околностима бесмислено је да се истражују и уписују сви могући други симптоми.
Осим тога, данас клиничари имају довољно клиничких знакова који су специфични и повезани с ковидом 19 да би знали је ли ковид 19 главни проблем. Када постоје одговарајући симптоми и када постоји потврда за ковид 19 тестирањем. То је клиничарима довољно да закључе да је ковид 19 био узрок смрти.
Иалијанско удружење биотехничара објавило је графикон који јасно показује да је број оболелих и умрлих од корона вируса многоструко већи од бројева у епидемији сезонског грипа 2018/2019. То се никако не може заменити с уобичајеним стањем за време сезонског грипа и прехладе.
Могућност за грешке је врло мала
Многи се питају може ли се ипак догодити да неко има благе симптоме ковида 19, а да смрт од неког другог узрока, на пример, застоја срца или карцинома, буде приписана вирусу корона.
Кратак одговор је да се тако нешто тешко може догодити. Наиме, већина људи који умиру од ковида 19 има респираторне проблеме и застоје дисања. Када неко умре због инфаркта или можданог удара на неурохирургији, мртвозорник сигурно неће уписати да је умро од ковида 19 само зато што је био позитиван на тесту.
Сама чињеница да тешко оболели одлазе на лечење у респираторне центре и да су им потребни респиратори говори да је застој примарно везан уз плућа. Главни симптом је тешка прогресија болести, односно тешки акутни респираторни синдром.
Велика већина смрти у пандемији неће бити погрешно припписана
Дакле, можемо закључити да у великој већини случајева у овој пандемији смрт неће бити погрешно приписана. Наравно, притом је тешко тачно знати колико би још људи који су умрли дуго поживели да се нису разболели. Но то што сви морамо једном умрети не значи да је свеједно хоће ли се то догодити пре или касније.
Благодат дугог живота стечена развојем цивилизације, технологије и науке није неки бесмислени луксуз. Људи су људи и по томе што су успели да продуже живот након што је он испунио есенцијалну биолошку функцију размножавања и подизања потомства. Штавише, бројна истраживања показују да кривуља среће, након што је почела падати у младости, опет расте од педесетих година надаље.
Коначно, повезивање одређених чинилаца као узрока смрти или узрока који доприноси смрти на темељу скраћења живота не вреди само за ковид 19. Постоје бројне друге ствари које нас убијају, неке врло полако и неприметно. Европска агенција за природну средину процењује да само у Европи годишње око 500.000 људи прерано умре због загађеног ваздуха. Загађени ваздух притом не мора бити коначан узрок смрти, но постоје начини којима се долази до процене да су смрти преурањене због њега.
У случају ковида 19 веза је свакако још јаснија.