Откриће објављено на порталу „Физ.орг“ открива анализу података добијених од Насине свемирске летелице „Касини“ и показује да је глобално загревање Сатурна (а вероватно и осталих планета) последица моћних поларних светала која долазе са јужног и северног пола планета. Електричне струје изазване интеракцијом између сунчевог ветра и наелектрисаних честица Сатурнових месеца изазивају загревање горње атмосфере.
„Разумевање динамике заиста захтева глобални аспект посматрања. Са овим подацима први пут смо успели да анализирамо горњу атмосферу од једног пола до другог, а истовремено видимо како се температура мења са дубином“, рекао је Зарах Браун, водећи аутор студије.
Изградњом целовите слике о томе како топлота циркулише у атмосфери, научници ће боље разумети како поларне електричне струје загревају горње слојеве Сатурнове атмосфере и покрећу ветрове. Глобални систем ветра може да производи ову енергију, која се у почетку складишти у близини полова према екваторијалним регионима, загревајући их двоструко јаче него што би то Сунце учинило.
Температура горњих слојева мерена је посматрањем светлости звезда у сазвежђима Орион и Велики медвед на граници Сатурнове атмосфере током прелаза „Касинија“.
„Касини“ орбитер је посматрао Сатурн више од 13 година пре него што је исцрпео снабдевање горивом. Мисија га је ставила у атмосферу планете у септембру 2017. године, делимично да проучи месец Енклад, за који је „Касини“ открио да можда има услове погодне за живот. Али пре него што је завршио галактичку туру, „Касини“ је узео материјал из ултраблиске орбите Сатурна и тако су добијени ови подаци.
