Чланице ОПЕК + (ОПЕК плус Русија и остали независни произвођачи нафте) договорили су се да смање производњу нафте не би ли сачували такву цену да нафтне компаније из тих земаља сачувају буџете, каже за Спутњик стручњак за енергетику Јелица Путниковић, главна уредница „Балкан магазина“.
Привреда стала – празни буџети
Путниковићева додаје да су у многим земљама привреде стале због пандемије вируса корона, а ако привреда стоји онда нема пуњења буџета и зато је приход од нафте један велики аргумент да се цена „црног злата“ сачува на износима који су бар приближни онима од прошле године.
За разлику од почетка ове године кад је нафта коштала око 60 долара по барелу, цена је сада пала на тридесетак долара, а реч је о референтним ценама које се исказују на берзи и које „нису увек адекватне продајним ценама“ јер је цена америчке нафта пала на 20 долара по барелу, а руске на десетак долара по барелу, објашњава Путниковићева.
„Господари света“ Американаца трпе највећу штету
„То су већ цене које су на граници тога да нафтне компаније морају да размишљају хоће ли смањити улагања и како ће газдовати са својим производом. Кључно за овај договор који је постигнут преко видео-конференције и коме су присуствовале и неке земље које нису биле раније у договорима ОПЕК-а и ОПЕК + је то што нису учествовали Американци“, оцењује она.
САД су опет пустиле друге и оне манипулишу и покушавају да за њих неко извлачи кестење из ватре, јер Американци заправо имају највећу штету од тога што је нафта тако јефтина и њихови мали произвођачи нафте из шкриљаца већ су обуставили или обустављају производњу, додаје наша Саговорница.
Она процењује да ће многе мале америчке нафтне компаније банкротирати јер су и у претходним годинама имале проблема са ликвидношћу, а сада је цена нафте испод њихове произвођачке цене и они једноставно не могу да опстану, без обзира што је Трамп покушао да их спасе.
Велики нафтни играчи у Америци играју на ту карту, и можда би они и пристали да иду на неке договоре са чланицама ОПЕК-а, али САД су уредиле своју економију тако да се понашају „као господари света – да другима наређују а да они не сносе санкције“, оцењује саговорница Спутњика.
Хоће ли „дугорочни договор“ ускоро бити промењен?
„Међутим, оно што је сада евидентно, то је да падају и потражња и производња и да је питање да ли ће и ово што је ОПЕК + договорио бити довољно, јер су процене да ће чак три и по пута ће бити мања потражња за сировом нафтом у свету, него што је договорено смањење“, каже Путниковићева.
Сада је питање како ће убудуће играти нафтни играчи на светском тржишту јер је очигледно да спекуланти који зарађују кад нафта нагло појефтини и поскупи, после сваког договора или разговора између Трампа и Путина или Саудијског принца, они увек спекулишу са тим па се појавила вест на агенцијама да је нафта поскупила за један или два долара, па је малтене прешла цифру од 33 долара, додаје она.
„То су све неке будуће куповине и, не лажне вести, већ сервиране вести о томе да се тржиште опоравило зато што се Трамп чуо са неким од нафтних лидера“, сматра Јелица Путниковић.
Заправо, ситуација на тржишту је веома нестабилна, наглашава она и додаје да је питање да ли ће се после најновијег, дугорочног договора ОПЕК + нафтни играчи који желе да спасу своју нафтну привреду поново договарати.
Кључна питања су колико ће велике економије успети да се опораве, колико ће се опоравити авио и друмски саобраћај и колико ће брзо фабрике почети да раде, јер без обзира на цену нафте, неће имати ко да је троши, сматра Путниковићева.
Хоће ли Србија кренути путем Федерације БиХ
Кад је реч о ситуацији у Србији, сад је битно да нафте има довољно и да није угрожено пословање ниједне нафтне компаније која ради у нашој земљи, истиче наша саговорница.
Што се тиче малопродајних цена, евидентно је да наша као и све друге државе, пуни буџет из пореза и акциза на нафтне деривате и ниједна држава их се се до сада није одрекла, каже Путниковићева и напомиње да је због карантина, смањена потрошња нафтних деривата.
„Код нас, конкретно, за сада нема најава да ће бити неких проблема убудуће и не би ни требало да их буде јер Србија има и домаћу производњу нафте и Гаспромњефт, чији је НИС део, а у изјавама његових званичника, најавује се да они могу да издрже пословање и дугорочно са ценом нафте која је око 20 долара по барелу“, каже наша саговорница.
Што се тиче возача, пошто сад имамо ванредно стање и забрану кретања, троше се мање количине горива тако да им је повољније да сада напуне резервоаре, додаје она.
„Хоће ли цена ићи још на ниже, то ће заправо зависти од тога по којој цени се у наредним данима буде продавала нафта и, наравно, да ли ће наша држава реаговати као Федерација БиХ где је држава одредила максималну маржу на нафтне деривате“, закључила је Јелица Путниковић.
