Позив је упућен иноватиционо-технолошким компанијама, да своју креативност усмере ка што ефикаснијој борби против новог корона вируса.
Поједине домаће компаније самоиницијативно праве прве импровизиване респираторе, организују се у групама на друштвеним мрежама попут “Визионари Србије” и размењују важна искуства. Роботи који опслужују болесне, дронови који их надлећу и прате опште стање у току виртуелне визите, термовизијске кациге за мерење температуре, све су то појаве у модерним болницама у Кини и Јужној Кореји, где технологија доприноси бржем надгледању оболелих, уз повећану заштиту здравствених радника. Све снаге уперене су ка иновацијама и развоју технологије за потребе медицине, јер је то приоритет у овом тешком периоду пандемије.
До пре неколико месеци звучало би невероватно, али први домаћи респиратор, дуготрајне маске са специјалним филтерима и многе друге иновације дела су из српске „кухиње знања”. Иновативност домаћих компанија при прављењу визира уз помоћ 3Д штампача већ даје значајне резултате, читава заједница иноватара мобилисана је и посвећена једном циљу - превазилажењу и ублажавању последица инфекције изазване новим корона вирусом.
„Безбедност на првом месту”
Старо питање, али и нови изазови, хоће ли технологија бити добар слуга или лош господар? Трилиони долара за безбедност, борбу против тероризма, мир у свету, не само да нису довољни, већ су и бескорисни и немоћни против најмањег „нептијатеља” на свету. Без једноставних решења - дисциплине и солидарности, показало се да ни највећи здравствени системи и технолошки „тигрови” не могу да издрже удар.
Подаци су данас најважнија ствар у модерном свету комуникација, маркетингу и сваком бизнису. У јеку избора и великих политичких игара, технологија која омогућава апсолутан увид у понашање, кретање и изборе појединца добија посебну вредност, од оних ситних иформација у коју продавницу идемо до неких крајње приватних. Не поставља се само питање безбедности већ и питање слободе. Звучи застрашујуће? Не би био први пут да се у име сигурности заједнице уводе рестрикције на индивидуалном нивоу.
У појединим земљама, људи су ради општег очувања здравља морали да пристану да се њихово кретање константно прати. Такозване апликације за праћење контаката служе да се у сваком моменту потенцијални новозаражени обавести да се тестира што пре и да се налазио у опасној зони. Граница између приватности, опште сигурности и уласка на мала врата потпуног мониторинга људског понашања није кристално чиста. Није први пут да се на уштрб личне “сајбер” безбедности позива на општу безбедност, у смислу што боље контроле пандемије. Једино питање је колико ће бити тешко да се једном дато право великим приватним компанијама у смислу праћења нашег понашања и кретања након ове кризе одузме. У овом моменту изгледа, како рече Макијавели, циљ и поред свега оправдава сва средства, па и драстичне мере сајбер праћења.
„Глобализација за почетнике”
Можда је најбољи доказ и дефиниција глобализације пандемија изазвана корона вирусом. Неко би рекао да је “шпанска грозница” пре 100 година имала сличну брзину ширења, али у то време је пре свега била узрокована повратком војника у домовине са различитих континената из Првог светског рата. Процес глобализације омогућио је већу повезаност међу људима, бржу размену идеја, технологије и економски напредак. Међутим, данас стојимо пред једним великим изазовом и мноштвом питања. Колико нам је убрзање у економским захтевима и стилу живота наметнуло стална путовања, најчешће авионом и близак контакт између људи који су иначе хиљадама километара удаљени једни од других. Наличје овакве комуникације је екстремно брзо ширење новог корона вируса.
О овој теми у емисији „Технограм“ говоре Иван Јевтовић, директор Института за иновације и развој, путем “Скајпа” укључује се Никола Крстић иноватор маски са ХЕПА филтером, a tелефонски ће се придружити у разговор Душан Ћалић - иноватор палете за дезинфекцију са ултра љубичастим зрачењем и Никола Вучићевић - Иноватор кабине за дезинфекцију на јавним местима.
