Кинески новинари истичу да је управо Арктик зона где се суковљавају интереси САД и Русије, а да ће превласт у овом региону одредити стратешку предност у будућности. С друге стране, руски експерти сматрају да је управо доминација Русије и САД оно што брине Пекинг који на овај регион гледа као на гарант своје енергетске и транспортне сигурности.
Кина се окреће ка Арктику
„Кина мења свој спољнополитички курс и окреће се ка северу, ка Арктику, јер је за њу изузетно важно да има загарантоване ‘транспортне могућности’ за комуникацију са Европом. Кина се труди да обнови економски коридор ‘Исток-Запад’, који укључује три опције за нови пут свиле. Централни део, који подразумева историјски познат пут свиле ка Европи, други — ‘јужни’ који укључује морске путеве и ‘северни’ који подразумева коришћење Северног морског пута у условима климатских промена, како би се роба брзо превезла из Кине у Европу“, рекао је Аркадиј Тишков са Института за географију Руске академије наука.
За Кину је веома важно да парира Русији и САД у овом региону и зато настоји да заједно са другим земљама учествује у регионалној политици. Пекинг се домогао овог циљ добијањем статуса земље посматрача у Арктичком савету, кроз који учествује у свим догађајима у вези са проучавањем и развојем овог региона.
„За Кину Арктик представља енергетску гаранцију будућности, јер тренутно она зависи од постојећих гасовода и цена на светском тржишту. Кинеска индустрија у целини жели себи да обезбеди приступ сировинама на Арктику и због тога спроводи прилично агресивне политику“, рекао је експерт.
Кина нема директан приступ овом региону и да не може војно да парира Русији и САД, зато према мишљењу стручњака користи своју „меку моћ“ која се огледа у инвестицијама, пре свега у пројекте за добијање нафте и гаса у руском Арктику.
Јача војно присуство на Арктику
Према проценама стручњака, око 30 до 40 одсто светских резерви нафте и гаса, који ће у будућности постати дефицитарни, се налази на Арктику, што само заоштрава борбу земаља у региону.
„Почело је да јача војно присуство САД, Канада учвршћује присуство своје морске флоте, Норвешка поседује тачке на којима је евидентиран активан војни раст, а Русија се вратила на неколико архипелага, створила ‘тачку ослонца’ на земљи Фрање Јосифа, гранични положај на острву Бољшевик, на Северној земљи и на Сибирским острвима, као и на Врангеловом острву“, објашњава експерт.
Арктик је, према речима експерата, постао „озбиљна временска кухиња будућности“, јер је постао једна од полуга доминације.
Осим ресурса, Арктик је и најкраћи пут од Русије до Америке, дирекнто преко Северног пола, а стручњаци наводе да су постојали и планови за успостављање летова преко Северног пола. Русија, Канада и САД су покушале да развију овакве пројекте, али они до данас нису заживели.
Треба имати у виду да је Русија деведесетих година практично демилитаризовала своју зону на Арктику, што износи отприлике око 43 одсто поларног дела, па је то, не сасвим оправдано, охрабрило остале играче, пре свега САД чији су војни и геополитички стратези тек недавно показали интересовање за овај део света.
САД су почеле да спроводе у овом региону војне маневре и вежбе, а једна од најпознатијих била је „АјсИкс-2020“, када је подморница „Толедо“ успела да пловећи пробија лед.
Кинески новинари истичу, да док је за америчку ратну морнарицу ово био успех, свака руска нуклеарна подморница из Северне и Пацифичке флоте је у стању да ово уради. Они објашњавају да Русија заузима највећи део територије на свету, а самим тим и Северног пола, па је активан развој арктичког региона започела још за време империје.
Прочитајте још:
