Главна и одговорна уредница часописа „Економетар“ и „Бизнис магазин“, подсећа да је наш пакет мера сличан онима које су донеле и државе у региону и да је фокусиран на задржавање радних места, односно спречавање већег раста незапослености. Мере су посебно усмерене и на задржавање пословања малих и средњих предузећа која су најугроженија, а посебно сектор услуга, напомиње она за Спутњик.
Треба извагати хоћете ли у јануару моћи да сервисирате обавезе
Николићева истиче да колико год биле сличне, постоји и разлика у појединим решењима, па су се тако, на пример, у Хрватској и Словенији определили да држава на себе преузме плаћање пореза и доприноса, што је јако значајно за мала и средња предузећа. Србија се, пак, одлучила за одлагање плаћања тих обавеза.
Наша мера о исплати три минималне зараде током три месеца свим запосленим у фирмама које нису отпустиле више од 10 одсто запослених је велика помоћ предузећима, али саговорница Спутњика напомиње да треба водити рачуна о томе да се и на те минималне зараде плаћају порези и доприноси.
Та обавеза је одложена за следећу годину, када 4. јануара почиње њено измиривање у највише 24 месечне рате, без плаћања камате. Али и за друге обавезе попут плаћања пореза на додату вредност и пореза на добит, понуђена је отплата од јануара следеће године. Зато Николићева упозорава:
„Треба имати у виду да све те обавезе које фирме имају долазе на наплату следеће године и свако мора за себе да пројектује да ли ће од јануара следеће године имати финансијски капацитет да измире све те обавезе које ће доћи на ред заједно са текућим обавезама које ће такође пристићи. То је јако важна димензија када је реч о минималним зарадама и обавезама према исплати пореза и доприноса“.
Она сматра да би заинтересовани за ове погодности требало са својим књиговоидством, рачуноводством, или финансијским саветницима, пажљиво да расчлане сваку уредбу и пројектују у којој мери ће фирма бити способна да оствари добитак и да следеће године испуњава све те обавезе. Указује и на још једну јако важну ствар о којој се мало говори.
„Уколико фирма прихвати да од државе током три месеца узме три нето минималца, она после у наредна три месеца може да запошљава, али не сме да отпушта никога. То је јако важно пошто је код малих предузећа, нарочито у јако погођеној услужној делатности, велика фреквенција запослених, јер се људи узимају да обаве неке привремене послове и онда је миграција сасвим могућа па и то да им неко од запослених неће бити потребан у наредна три месеца“, подсећа уредница „Економетра“ и „Бизнис магазина“.
Предузетници, мала и средња предузећа треба добро да процене да ли могу да задрже запослене у наредна три месеца. Ако то не учине остају без тог поклона у виду три минималца и држави онда морају све да врате, упозорава она.
Кредитно задуживање само ако је то неопходно
Друга димензија мера су кредитна средства за одржавање ликвидности до којих ће предузећа долазити преко Фонда за развој и преко банака. Реч је, како каже, о суми од око две милијарде евра и претпоставља се да ће камате на та средства која ће ићи преко банкарског система ићи до три одсто, с обзиром на то да је Народна банка Србије снизила референтну каматну стопу на 1,5 одсто.
„У овкиру те мере ће најповољнији бити кредити узети преко Фонда за развој преко кога ће бити пласирано 200 милиона евра, са каматом од један одсто. Као и до сада увек је најповољније узимати кредите од Фонда за развој, али ни ови други нису лоши, није то висока камата. И не процењује се да ће доћи до раста камата у наредних неколико година зато што ће све економије света понудити велике количине новца за оздрављење привреде“, оцењује саговорница Спутњика.
Она подсећа да финансијски експерти не очекују да у оваквој ситруацији може доћи до раста каматних стопа. У том погледу средства за ликвидност јесу добра, али само за онога коме су неопходна и, како каже, треба узимати само оно што вам је неопходно, а не зато што мислите да не треба да се одрекнете нечега што се сматра поклоном.
„Ипак треба добро сагледати све перформансе предузећа и пројектовати пословање до краја ове године и чак за следећу годину, јер све процене указују на то да до значајнијег опоравка привреде и економског раста не може доћи пре краја следеће године. Потпуно је јасно да свет клизи у рецесију и да ће се последице те рецесије осећати у наредне две године“, нагласила је Николићева.
