„Наше здравље у великој мери зависи од Кине“, према речима аутора чланка, са таквиом реалношћу су се суочили становници западних држава време пандемије короне, када је постало јасно да су скоро све државе света предале Кини свој суверенитет у медицинској безбедности.
У Кини се сада производи више од 80 одсто главних супстанци које се користе у фармацији. Штавише, ако погледамо на антибиотике који се користе у САД, видимо да се 97 одсто супстанци од којих се они праве производе у Кини, иако те државе сматрају једна другу геополитичким непријатељима. Верује се да се многи препарати производе у Индији, али и она на 80 одсто зависи од кинеских састојака.
„Сви путеви воде у Кину“, наводи лист речи стручњака Розмари Губсона.
У фармацеутској индустрији су некад говорили да је то глобално тржиште. Међутим, глобална несташица виталних лекова у тренутку заустављања кинеске производње натерала је светске лидере да се заинтересују овим питањем. Они су морали да одговарају на захтеве националних фармацеутских компанија и замисле се над диверзификацијом и повратку кључне фармацеутске производње у домовину.
Француски стручњаци говоре да већ 10 година дижу узбуну поводом овог проблема. Пре свега, фале им препарати против упале, рака, за реанимацију, за срце, као и анестетици. Недостаци у лековима расту како расту потребе код самих држава-произвођача.
Међутим, државе не реагују на позиве, жале се фармацеути из различитих држава. Према њиховим речима, они се обраћају својим владама, подносе реферате, али на власт врши утицај фармацеутски лоби. Сматрало се да се не мора мислити о локалној независности у овој сфери, јер је све у тржишту и оно увек реагује на потражњу. Међутим, сада су сви затворили границе и боре се за маске и лекове.
На пример, у Европи се више не производи парацетамол, иако је још 80-их година у Европи била снажна фармацеутска индустрија и око 80 одсто главних супстанци се производило на старом континенту. Међутим, последњих 30 година производња се преселила у земље у развију, јер је тамо процес јефтинији и правила за очување животне средине лабавија.
Током епидемије у Америци су схватили колико здравље зависи од њиховог личног конкурента.
„Ако Кинез буде желео да нас уништи, само ће престати да нам испоручује лекове“, наводи аутор чланка речи америчког економисте који је повезан са Белом кућом.
И у самој Кини то знају. Они су на врхунцу епидемије разматрали и да прекину испоруке кинеских лекова у друге државе. Кинески медији су писали да би таквим сценариом САД зарониле у океан вируса короне. Као одговор, САД су предложиле закон којим се захтева враћање производње лекова кући. Међутим, то није тако једноставно: то је дуг, скуп и врло компликован пут.
