У просеку, жене живе шест до осам година дуже од мушкараца. Међутим, није се знало да то важи и за читав низ дивљих животиња. То је закључак до ког је дошао међународни тим научника, укључујући и биологе Универзитета у Бату, који су истраживали животно очекивање 101. различите врсте сисаваца.
Резултати њиховог истраживања објављени су у журналу америчке Националне академије науке (ПНАС).
У животињском свету разлика у животној доби између мужјака и женки је већа него код људи. Међу 60 одсто животиња које су проматрали, женке су живеле 18 одсто дуже него мужјаци, док је код човека та разлика тек осам одсто.
Светска здравствена организација се већ дуже време бави питањем зашто су жене дуговечније. Један од разлога би могао да буде и тај што су жене и у биолошкој предности над мушкарцима када је реч о очувању здравља, а онда и у већој старости.
Шта недостаје у Y хромозому?
Свима је познато да је и у генетском ткиву разлика између полова та да жене имају два X хромозома, док мушкарцима недостаје један крак на том пару — зато га зовемо Y хромозом. Али тек недавно је откривено да су баш на тим хромозомима важне генетске информације повезане са имунолошким својствима тела.
Другим речима, то су гени који препознају одређене патолошке процесе и онда нашем телу налажу реакцију на одређену могућу болест. Наравно да и мушкарци имају такве гене, али им недостаје читав крак хромозома тако да их једноставно имају мање, преноси портал Кликс.
То није једина заштита: жене луче знатно више хормона естрогена који такође има заштитну улогу за здравље. Научници претпостављају да је природа посебно заштитила жене — баш као и све женке у свету животиња јер су оне посебно осетљиве на болести и заправо „одговорне“ за ново биће док су трудне. Међутим, та заштита не траје само за време трудноће.
Какав је то живот без лудовања?
Светска здравствена организација сматра како чак ни то није једини разлог зашто „лепши пол“ живи дуже, с обзиром да је статистички потврђено да су жене мање спремне да се упусте у ризик који би угрозио њихово здравље.
Другим речима, жене ређе пуше, пију мање алкохола, а мање су склоне и разним глупим идејама које би их могле угрозити. Није речено да и оне томе нису склоне — али то не чине тако често.
Док се такво објашњење о дувану и алкохолу може прихватити када је реч о људском роду, то не објашњава дуговечност женки у животињском свету. На том пољу, научници су утврдили и понашање које је специфично за одређени пол.
Одличан пример су лавови: лавице могу да живе чак двоструко дуже од лавова.
„Лавице живе заједно у чопору у којем сестре, мајке и кћерке заједно лове и брину се једна за друге. Одрасли лавови пак често живе усамљено или са њиховом браћом и зато немају такву мрежу подршке“, објашњава један од аутора истраживања, Тамас Секели из Милнеровог центра за еволуцију при Универзитету Бат.
Како је у заробљеништву?
Ипак, остаје још питања. На пример, научници претпостављају да и понашање очева има одређену улогу у очекиваном животном веку. И међу животињама има оних које посебно не маре за потомка кад дође на свет, али и има мужјака који се тек онда свим силама труде да буду „најбољи тата на свету“.
Цена коју тако плаћају за своје здравље често буде и већа него што је плаћају женке ношењем и бригом за младунце.
Ипак, много тога су тек претпоставке и потребно је још много поузданих података да би се утврдила тако велика разлика у дуговечности међу половима. Ови истраживачи сад своје податке упоређују са постигнутом старошћу животиња које се држе у заточеништву.
Предност тих информација јест што их има много — сви зоолошки вртови воде тачну евиденцију кад је рођена и кад је угинула поједина животиња. Али ти подаци нису сасвим поуздани јер и у животињском свету се догађа да се умире од очаја и досаде иза решетака.
Прочитајте још:
