За Сингапур, који се простире на само око 700 квадратних километара и броји 5,7 милиона становника, тај број је значајнији него у великим земљама у којима се број новозаражених сваког дана броји хиљадама.
У почетку је изгледало да је град држава успела да сузбије ширење вируса вез увођења рестриктивних мера, што је за остатак света било охрабрујуће.
Према анализи коју објављује „Си-Ен-Ен“, новом удару корона вируса допринело је то што су у Сингапуру превидели кластере случајева међу радницима мигрантима који живе у пренасељеним објектима и потценили брзину којом инфекцијаможе да се прошири у граду у којем нису уведене мере карантина.
У тексту се указује да Сингапур има предности које много веће земље немају. Има само једну велику копнену границу, са Малезијом и строго контролише људе који долазе авионом.
Има и здравствени систем светске класе, али и склоност да уведе драконска правила која би могла да донесу корист влади када покушава да контролише пандемију.
Оно што је у почетку спречило ширење заразе биле су мере које су укључивале строг карантин за све који долазе из иностранства, као и подизање свести међу становништвом о предузимању превентивних мера.
Масовно тестирање и изоловање свих потенцијално заразних, Сингапур је могао да остане релативно отворен и да настави да функционише као и обично.
Међутим, када су се мере позазале као неуспешне, брзина којом је вирус могао да се шири са особе на особу постала је већа него што би била да су уведене мере затварања и социјалне дистанце, пренео је Танјуг.