Војници су често давали имена оружју, као што то сада раде власници аутомобила. На пример, хаубицу М-30 су прозвали „Матушка“, а БМ-13 су у почетку звали „Раиса Сергејевна“ уз скраћеницу РС (реактивно оружје), али у народу је остао надимак „Каћуша“. Сличне инсталације БМ-31-12 по аналогији су добиле популарни надимак „Андрјуша“, али чак су и оне убрзо биле преименоване у „Каћуше“.
Ракетни бацач се кретао брзином од 50-60 километара на час и био је у стању да у периоду од 15-20 секунди испали 16 снажних граната калибра 132 мм. Свет још није видео сличну конструкцију: оружје са вишеструким бацачима ракета заједно са тегљачима , било је тешко 30-40 пута више. Изградњу „Каћуше“ је водио Иван Гвај, син железничара.
Први кораци на путу ка подвигу
Гвај је студирао на Институту железничких инжењера. Након војске наставио је са студијама и истовремено радио као конструктор у постројењу „Петровски“, а 1929. године је дошло до судбоносног преокрета: инжењер се преселио у Лењинград, где је добио другу диплому и три године пројектовао дизалице за мостове у бродоградилишту „Марти“.
Петербуршке беле ноћи су биле једино слободно време које је инжењер имао за читање. У исто време, Гвај је градио своју каријеру и постао виши инжењер-конструктор у Истраживачком институту за бродоградњу, а касније и шеф Конструкторског бироа факултета за енергетику у Лењинграду.
Конструисање „Каћуше“
Гвај је позван у Москву 1935. године и постављен за вишег инжењера-конструктора Института за реактивна истраживања при Комесаријату за тенкове. Народни комесаријат је наредио конструисање нових лансера. Шеф истраживачког института је окупио групу надарених конструктора и поставио Ивана Гваја на чело групе.
Конструкција будуће „Каћуше“ је започета 1938. године. Конструктори су морали да изграде маневарску, брзу машину која може да пређе велике удаљености и истовремено лансира 16 батерија. За управљање паљбом изабрана је конструкција „Флаута“.
Поред „Каћуше“ конструктори су истовремено конструисали лагане ваздушне лансере РС-82 и РС-132 за копнену и авионску технику. Ракете калибра 82 милиметра биле су део наоружања ловаца И-15 и И-16.
Посао је био у пуном јеку, али је 1938. године претила репресија: чланови групе, Валентин Глушко и Сергеј Корољев, који су радили на стварању авијационих ракета, директор истраживачког института Иван Клејменов и главни инжењер Георгиј Лангемак су били ухапшени по пријави каријеристе Андреја Костикова.
Водеће запослене раднике истраживачког центра су стрељали у јануару 1938. године, одмах након што су осуђени на смртну казну. Андреј Костиков је постао шеф, али је група наставила да ради у тајности.
До лета се појавио први пројекат „Каћуша“ на основу совјетског камиона „Зис-5“, али теренска тестирања су показала неке недостатке. Инжењери, наоружани циркуларима (инструментами за мерење), морали су да реше неке техничке проблеме: обезбеђивање густине ватре, брзину паљбе, заштиту оператеру приликом лансирања. Инструмент су називали „маузер“ (произвођач Mauser) јер су за ваздухопловну индустрију у СССР купљени инструменти само ове марке због њихове велике прецизности. У другим индустријама су користили „колумбике“ (произвођач Columbus).
Занимљива чињеница: Исте, 1938. године, свуда се чула песма „Каћуша“ коју је написао Михаил Исаковски и која је постала позната у народу и популарна у читавом свету.
У априлу следеће године, нова инсталација базирана на камиону „Зис-6“ добила је одобрење војске. Опремљена је са високо-експлозивним гранатама калибра 132 милиметра и на полигону је падала на тачно означени квадрат. Тако је завршена прва и најинтензивнија фаза војно-техничког стваралаштва.
Улога „Каћуше“ у победи над фашизмом
Проналазак тима Ивана Гваја је 19. фебруара 1940. године патентиран: БМ-13 је уписан у регистар проналазака СССР под бројем 3338: „Механизована инсталација за бацање ракета различитог калибра“. Њеним промовисањем ка брзој масовној производњи почетком рата 1941. године, бавио се Владимир Аборенков, начелник артиљеријског одељења Црвене армије.
Дан пре почетка Другог светског рата, 21. јуна 1941. године, Веће народних комесара СССР одлучило се за масовну производњу граната М-13 и система БМ-13. Од 22. до 30. јуна у фабрици „Коминтерн“ су конструисане две прве „Каћуше“. Оне су прошле последња испитивања на полигону близу Москве, непосредно пред ватрено крштење.
Машине су 1. јула предате артиљеријским јединицама Црвене армије. Две недеље касније, борбене јединице, које су управљале системима БМ-13 под командом капетана Ивана Флерова, били су у близини Орше. Са две серије паљби „Каћуше“ су „запевале“ над реком Оршицом. Совјетска војска је у потпуности уништила железничку станицу у близини села Пишчалово, где су се сакупљале непријатељске трупе и техника. Нацисти су претрпели велике губитке: три ешалона мртвих и рањених.
Наравно да је тада тим конструктора Ивана Гваја слушао песму „Каћуша“, али им није било до ње. Хтели су да „заврше своју песму“, да уклоне недостатке БМ-13 и контролишу процес серијске производње.
Иако је у јулу 1941. године на фронту било само 19 ракетних артиљеријских машина, до краја рата их је био око 10 хиљада. Због импресивне снаге „Каћуше“, која је била еквивалентна паљби једне артиљеријске јединице, непријатељ је чинио све да је се дочепа. Да Немци не би открили јединствену конструкцију совјетских инжењера, војници Црвене армије су, када би били опкољени, уништавали ове јединствене машине.
Свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Прочитајте још:
► Инфографика: Вишецевни бацач ракета БМ-13 „Каћуша“
► Дан када је „Каћуша“ испалила свој први плотун
► Прохоровка — највеће достигнуће рада совјетских обавештајаца познатих као „Кембричка петорка“
► Како је потписан акт о капитулацији Немачке у Другом светском рату
