Када су совјетског обавештајца Британца Кима Филбија питали шта сматра главним достигнућем током свог рада у обавештајној служби, он је са приметним енглеским нагласком понављао:„Прохоровка, Прохоровка..“.
У близини железничке станице Прохоровка 12. јула 1943. године одиграла се највећа тенковска битка за све време Другог светског рата, а и у читавој историји ратовања.
Битка код Прохоровке била је део битке код Курска, а победа совјетских снага направила је прекретницу у рату и сломила нацистичку војну машинерију.
Како је „Кембричка петорка“ допринела победи у бици код Курска
Уочи битке код Курска из извештаја обавештајаца Кима Филбија и Џона Кернкроса званичници у Москви су сазнали да је немачка команда у потпуности обавештена о распореду одбране совјетских снага.
Само неколико дана пре одлучујуће битке Штаб Врховне команде наредио је тајно премештање војске, што противник није очекивао.
План битке је измењен, али је и даље постојао технички проблем – уочи тенковске битке совјетске војне машине биле су ипак слабије од немачких. На пример, да би пробио оклоп немачког тешког тенка „Тигар“, совјетски тенк Т-34 се морао приближити на растојање од 500 метара, док је „Тигар“ могао пробити оклоп на совјетском тенку са растојања од два километра.
Ким Филби је 1942. године добио техничке податке о материјалу оклопа нових немачких тенкова. Међутим, информације су сматране поузданим само ако се потврде информацијама из других извора, који су добијени независно једни од других.
Совјетски обавештајац Џон Кернкрос је у то време служио у центру за шифровање у Блечли парку.
Подсетимо, Филби је знао све чланове „Кембричке петорке“, осим Кернкроса. У Блечли парку налазила се преносна машина за шифровање „Енигма“, коју су Енглези украли од Немаца још пре рата. Пресретање и дешифровање противничких порука од изузетног значаја вођено је у оквиру британске операције „Ултра“.
Као савезник, Велика Британија је могла да размењује информације са Москвом, а посебно у најтежем периоду од почетка рата и у фази одлучујућих битака. Међутим, Лондон то није учинио, тако да су совјетски обавештајци из Британије на неки начин испуњавали савезничке дужности своје Владе.
Џон Кернкрос је предао Москви техничке карактеристике немачког „Тигра“, а конкретно материјал од кога је направљен оклоп, чиме су потврђене информације које је раније послао Филби.
Захваљујући тим вестима, совјетски оружари су успели да направе брзо нове врсте муниције, која је пробијала моћни оклоп немачког тенка.
Поред тога, Кернкрос је предао мапу на којој су била означена места са немачким аеродромима у области Курск. Ти аеродроми су били мете артиљерије Црвене армије уочи немачке офанзиве, када је уништено до 500 немачких авиона.
Џон Кернкрос је за допринос у бици код Курска награђен орденом Црвене заставе.
Обавештајци из Велике Британије осујетили многе планове совјетских непријатеља
Међутим, чувена Битка код Курска је само једна од епизода у раду „Кембричке петорке“ током Другог светског рата.
Током битке за Москву, Ким Филби је најавио напад Јапана на Сингапур, чиме су потврђене информације из Токија које је раније послао Рихард Зорге.
То је значило да се Јапанци у том моменту не спремају за напад на СССР, што је омогућило совјетском руководству да хитно пребаце дивизије из Сибира и Далеког истока код Москве, где се решавала судбина земље.
Током целог рата Ким Филби је редовно извештавао Москву о ситуацији са отварањем Другог фронта и намерама савезника који, како је познато, нису много марили за савезничке акције.
Совјетски обавештајац Ентони Блант је известио центар у Москви о преговорима између генерала СС-а Карла Волфа с Американцима. У замену за окончање рата на Западу, лични представник Хајнриха Химлера гарантовао је да ће немачке снаге ратовати само против СССР-а. Стаљин је затражио званично објашњење од Енглеске и САД, наговештавајући да ће цео свет сазнати за њихове тајне преговоре. Стрепећи од осуда јавности, земље су одустале од посебних договора са представницима фашистичке Немачке. Та прича је послужила као основа за легендарни совјетски филм „Седамнаест тренутака пролећа“.
Захваљујући Бланту, Москва је сазнала и за тајне преговоре са Италијом, које су Енглеска и САД водиле преко Ватикана. Мусолини је смењен и ухапшен, а савезници су потписали примирје са шефом новог италијанског кабинета министара. Совјетски Савез није био обавештен. Вашингтон и Лондон су били принуђени да прихвате предлог Москве о стварању комисије за вођење преговора са државама које покушавају да се отргну утицаја Трећег рајха.
У јесен 1944. године Москву су посебно заинтересовале Химлерове директиве, које је добила од Џона Кернкроса. Нацисти су намеравали да у Немачкој и другим окупираним земљама формирају групе које би биле задужене за извиђање, саботажу и обезбеђивање сопствене сигурности. Предводили би их официри СС-а и одани нацисти. Групу добро обучену за убијање, прављење и коришћење експлозива и хемијских отровних супстанци контролисали би Химлер, Калтенбраунер и Борман.
Међутим, нацисти нису успели да остваре план, захваљујући упозорењу које је предао Кернкрос.
Још једна од многобројних епизода одиграла се почетком 1945. године, када је обавештајац Гај Барџес успео да дође до записа секретара британске делегације која је учествовала на Кримској конференцији у Јалти у фебруару исте године.
У документу је био јасно изражен став Енглеза када је реч о основним питањима послератног уређења Европе.
Стаљин је обавештен о томе, а добијене информације су значајно помогле у припреми совјетске стране за учешће у конференцији.
Према речима чланова „Кембричке петорке“, током Другог светског рата деловали су у складу са могућностима. „Петорка“ је послала огроман број значајних информација Москви. Од 1941. до 1945. године Џон Кернкрос послао је 5.805 тајних докумената, Гај Берџес – 4.605, Доналд Маклин – 4.593, Ким Филби – 914 тајних докумената, док је Ентони Блент послао имена стотина страних обавештајних агената широм света и сву пошту страног дипломатског корпуса акредитованог у Лондону.
Ким Филби је касније говорио да се целог живота осећао као официр совјетске обавештајне службе.
Свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Прочитајте још:
► „Кембричка петорка“ — најуспешнија шпијунска мрежа у историји
► Како су совјетски обавештајци освојили архив немачког Абвера
► О овоме се не говори: Са чиме се Црвена армија суочила приликом напада на Берлин
