То питање је од значаја и због тога што је вирус још непознаница и у овом тренутку се не зна да ли ће бити другог таласа пандемије и како би он изгледао. Тешко да је могуће чекати да вирус у потпуности прође. Уосталом, откако је пандемија захватила свет, неки нису ни стали са послом, подсећа почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.
Они који су нешто производили су, како примећује, најчешће и радили.
„Сам полицијски час и ванредне мере утицале су на оне делатности које нису биле дозвољене, какви су угоститељски објекти. Свим другима у привреди није било забрањено да раде. И даље је претежан део фирми радиo и он и сада ради. Према томе, нема неког посебног разлога да буде другачије“, каже саговорник Спутњика.
Рад у тимовима, фирмин превоз — неке од мера по повратку на посао
Он зато сматра да је следећи искуство оних који су све време епидемије радили заједно и није дошло до ширења вируса, могуће да послодавци организују посао тако да не трпи ни бизнис, ни да се доводи у питање здравље људи.
Најављено отварање занатских и услужних радњи подразумева веће кретање, али с обзиром на то да, како му се чини, вирус јењава, ризик по здравље може бити знатно умањен уз поштовање неких мера безбедности.
Он указује на примере где су људи у фирмама радили сваки други дан, подељени у два тима, тако да би у случају опасности, ако се неко разболи, а због чега би у изолацију морао да оде сваки члан тог тима, онај други тим преузимао послове како фирма не би стала. Тамо где није дошло до оболевања, мере су се поштовале, постојала су заштитна средства, поштована је дистанца, а значило је и то што је сама фирма организовала превоз, тако да је смањила ризик од преноса вируса у градском превозу. Било је од значаја и то што, мимо одласка на посао, није било других контаката, јер би запослени ишли кући због полицијског часа.
Здравље на првом месту
Одговарајући на питање безбедног организовања посла док епидемија још траје, епидемиолог проф. др Радован Чеканац, некадашњи начелник Института за епидемиологију ВМА, каже да као лекар размишља првенствено о животу и здрављу људи.
„У сваком случају и економски аспект је веома битан, тако да може да се покрене оно што најмање угрожава здравље људи. Нормално, уз предузимање мера заштите, дистанцирања. То могу грађевинци на отвореном, где ти контакти нису ризични и неки слични послови“, сматра Чеканац.
Овај епидемиолог који је, иако у пензији, своју стручност ставио на услугу Кризном штабу за борбу против корона вируса у Краљеву, чији је координатор, сматра да треба бити врло опрезан, зато што је управо тај економски аспект и довео до овакве кризе у свету.
Тај економски део је преовладао да се правовремено не предузму мере које би коштале профита многе компаније, каже он за Спутњик и подсећа да се све знало када је епидемија кренула у Кини, која је целу једну своју провинцију од 12 милиона људи ставила у изолацију. Али је свет, каже, то неозбиљно схватио.
„Без обзира на све, много ће зависити од епидемиолошке ситуације која ће се вероватно смирити у наредном периоду. Док год постоје случајеви у региону, макар се они свели на минималну меру, биће апсолутно велики ризик да се ради и питање је колико ће се људи усуђивати да иду тамо где могу да се сретну са људима“, истиче Чеканац.
Туризам највише погођен
Зато је, сматра он, питање да ли ће у туризму доћи до оживљавања посла, а управо су земље које зависе од туризма највише погођене. По његовој оцени, то је и аутомобилска индустрија, али она ће моћи да почне са радом, а авио-саобраћај који је претрпео огромну штету, радиће само у неким „разумним мерама“.
Он сматра да иако ће бити попуштања неких мера, не сме да буде опуштања. Докле год постоји дневно макар један-два случаја заражених, велики скупови, окупљања, треба да буду забрањени, сматра овај епидемиолог.
На опрез наводи и чињеница да је вирус и даље непознаница, као што се не зна како би изгледао други талас пандемије и хоће ли га уопште бити. Сматра се да би други пандемијски талас и нови случајеви обољења били много мање заступљени тамо где је у првом таласу епидемија била више заступљена.
Фактор колективног имунитета
Чеканац на примеру Краљева, где је координатор Кризног штаба, каже да данас имају 26 заражених, а 96 одсто њих је дошло из других подручја где су откривени. То значи да у Краљеву нема локалне трансимисје, због чега је и оцена да је ниво колективног имунитета у Краљеву мали.
Епидемиолог напомиње да ће тек на лето, када буду набављени тестови, у Србији кренути испитивање колективног имунитета. Тај колективни имунитет подразумева да је вирусом било заражено око 70 одсто популације једне средине, да би се могло рећи да је она стекла имунитет на вирус. У случају укидања ванредних мера, места која нису стекла тај колективни имунитет, била би погођенија новим таласом оболевања од вируса корона, констатује он.
Зато саговорник Спутњика сматра да и тај аспект треба имати у виду када се говори о ризицима које би по здравље људи могао да има њихов повратак на посао.
